Zakona o opštem upravnom postupku Republike Srpske

Po ovom zakonu dužni su da postupaju republi čki organi uprave, kad u upravnim stvarima,
neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima pojedinca,
pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene ovim zakonom.
Po ovom zakonu dužni su da postupaju i organi grada i opštine kad na osnovu zakona obavljaju
poslove državne uprave, kao i privredna društva, ustanove i druge organizacije, kad u vršenju javnih
ovlašćenja, koja su im poverena zakonom rešavaju, odnosno kad obavljaju druge poslove iz stava
1. ovog člana.
Poseban postupak

Pojedina pitanja postupka zbog specifične prirode upravnih stvari u određenim upravnim oblastima
mogu se posebnim zakonom urediti druk čije nego što su ure đena ovim zakonom, ako je to
neophodno.
Supsidijarna primena zakona

U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan poseban postupak postupa se po odredbama
tog zakona i te odredbe moraju biti u saglasnosti s osnovnim na čelima utvrđenim ovim zakonom.
Po odredbama ovog zakona postupa se u svim onim pitanjima koja nisu ure đena posebnim
zakonom.
Upotreba izraza "organ"

Pod organom koji vodi postupak, odnosno rešava u upravnim stvarima podrazumeva se: organ
uprave, drugi republi čki organi uprave, upravna organizac ija, kao i privredno društvo, ustanova i
druga organizacija kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organ).
Načelo zakonitosti

Organi koji postupaju u upravnim stvarima rešavaju na osnovu zakona i drugih propisa.
U upravnim stvarima u kojima je organ zak onom ili na zakonu zasnovanom propisu ovlaš ćen da
rešava po slobodnoj oceni, rešenje mora biti doneseno u granicama ovlašćenja i u skladu sa ciljem
u kome je ovlašćenje dato.
Načelo zaštite prava stranaka i zaštite javnog interesa

Pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima organi su dužni da strankama omogu će da
što lakše zaštite i ostvare svoja prava, vodeći pri tom računa da ostvarivanje njihovih prava ne bude
na štetu prava drugih lica niti u suprotnosti sa javnim interesom.
Kad ovlašć eno službeno lice, sazna ili oceni da stranka ili uč esnik u postupku ima osnova za
ostvarenje nekog prava, upozoriće ih na to.
Ako se na osnovu zakona strankama nalažu kakve obaveze, prema njima će se primenjivati one
mere predviđene propisima, koje su za njih povoljnije, ako se takvim merama postiže cilj zakona.
Načelo efikasnosti

Kad organi rešavaju u upravnim stvarima, dužni su da obezbede uspešno i kvalitetno ostvarivanje
i zaštitu prava i pravnih interesa pojedinaca, pravnih lica i drugih stranaka.
Načelo istine

U postupku se mora utvrditi pravo stanje stvari, i u tom cilju moraju se potpuno i pravilno utvrditi
sve činjenice i okolnosti koje su od važnosti za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.
Načelo saslušanja stranke

Pre donošenja rešenja stranci se mora pružiti mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima
koje su važne za donošenje rešenja.
Rešenje se može doneti bez prethodnog saslušanja stranke samo u slučajevima kad je to zakonom
dopušteno.

Načelo slobodne ocene dokaza

Koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje ovlašćeno službeno lice po svom uverenju na osnovu
savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata
celokupnog postupka.
Načelo samostalnosti u rešavanju

Organ vodi upravni postupak i donosi rešenje samostalno, u okviru ovlašćenja utvrđenog zakonom
ili drugim propisom.
Ovlašćeno službeno lice samostalno utvrđuje činjenice i okolnosti, i na podlozi utvrđenih činjenica
i okolnosti primenjuje zakone i druge propise.
Načelo dvostepenosti u rešavanju (Pravo na žalbu)

Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu strank a ima pravo na žalbu. Samo zakonom može se
propisati da u pojedinim upravnim stvarima ža lba nije dopuštena i to ako je na drugi nač in
obezbeđena zaštita prava i pravnih interesa stranke i zaštita zakonitosti.
Ako nema organa uprave drugog stepena, žalba protiv prvostepenog rešenja može se izjaviti samo
kad je to zakonom predviđeno. Tim zakonom odrediće se i organ koji će rešavati po žalbi.
Pod uslovima iz ovog zakona stranka ima pravo na žalbu i kad prvostepeni organ u odre đenom
roku ne donese rešenje po njenom zahtevu, odnosno ne donese rešenje u postupku pokrenutom
po službenoj dužnosti, a u interesu stranke.
Protiv rešenja donesenog u drugom stepenu žalba nije dopuštena.
Načelo konačnosti i pravosnažnosti rešenja

Rešenje protiv koga se ne može izjaviti žalba (kona čno rešenje), niti pokrenuti upravni spor
(pravosnažno rešenje), može se poništit i, ukinuti ili izmeniti samo u slu čajevima koji su zakonom
predviđeni.
Načelo ekonomičnosti postupka

Postupak se vodi brzo i sa što manje troškova za stranku i druge u česnike u postupku, ali tako da
se pribave svi dokazi potrebni za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog
i pravilnog rešenja.

Načelo pružanja pomoći neukoj stranci

Organ će se starati da neznanje i neukost stranke i drugih u česnika u postupku ne budu na štetu
prava koja im po zakonu pripadaju.
Načelo o upotrebi jezika i pisma

Upravni postupak vodi se na jednom od jezika konstitutivnih naroda u skladu sa Ustavom i
Zakonom.
Pripadnicima drugih konstitutivnih naroda u BiH kao strankama ili drugim učesnicima u postupku
pripada pravo da se služe svojim jezikom.
Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uč esnika u postupku, organ je dužan
da im omogu ći da preko prevodioca prate postupak na sv om jeziku, kao i da im pozive i druga
pismena dostavlja na njihovom jeziku i pismu.
Stranka i drugi učesnici u postupku koji nisu državljani Republike Srpske, a ne znaju jezik na kome
se vodi postupak imaju pravo da tok postupka prate preko prevodioca.
Stranci i drugim u česnicima u postupku organ može omogu ćiti upotrebu znakovnog jezika i
Brajevog pisma, u skladu sa propisima kojima je regulisana ova materija.
Načelo pristupa informacijama i zaštite podataka

Organ je dužan da strankama omogu ći pristup potrebnim podacima, propisanim obrascima,
internet stranici organa i pruži im potrebna obavještenja.
U postupku se moraju zaštititi li čni i tajni podaci u skladu sa propisima o zaštiti li čnih podataka,
odnosno tajnosti podataka.
Glava II
NADLEŽNOST
1. Stvarna i mesna nadležnost

Stvarna nadležnost za rešavanje u upravnom postupku određuje se po propisima kojim se uređuje
određena upravna oblast ili kojim se određuje nadležnost pojedinih organa.
Mesna nadležnost se odre đuje po propisima o teritorijalnoj podeli i po propisima o organizaciji
pojedinih organa.

Za rešavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno su nadležni organi određeni zakonom
ili drugim propisom.

Organ ne može preuzeti određenu upravnu stvar iz nadležnosti drugog organa i sam je rešiti, osim
ako je to zakonom predviđeno i pod uslovima propisanim tim zakonom.
Organ nadležan za rešavanje u određenoj upravnoj stvari može na osnovu zakonskog ovlaš ćenja
preneti rešavanje u toj stvari na drugi organ.
Stvarna i mesna nadležnost ne mogu se menjati dogovorom stranaka, dogovorom organa i stranaka,
ni dogovorom organa, osim ako to zakonom nije dozvoljeno.

Mesna nadležnost se određuje:
1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokretnost prema mestu gde se nalazi;
2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove iz nadležnosti republičkih organa uprave prema
sedištu organa;
3) u upravnim stvarima koje se odnose na dela tnost privrednog društva ili drugog pravnog lica
prema sedištu privrednog društva ili drugog pravnog lica;
4) u upravnim stvarima koj e se odnose na djelatnost privrednog društva koje ima poslovnu jedinicu
van svog sjedišta, a koje proizlaze iz pravnog odnosa te jedinice, pored organa opšte nadležnosti,
nadležan je i organ na čijem području se nalazi ova poslovna jedinica
5) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzetnika ili drugog fizi čkog lica koje
profesionalno obavlja delatnost prema mestu gde se delatnost obavlja;
6) u ostalim upravnim stvarimaprema prebivalištu stranke. Kad ima više stranaka, nadležnost se
određuje prema stranci prema kojoj je zahtev upravljen. Ako stranka nema prebivalište u Republici
Srpskoj, nadležnost se određuje prema njenom boravištu, a ako nema ni boravišta prema njenom
poslednjem prebivalištu, odnosno boravištu u Republici Srpskoj;
7) ako se mesna nadležnost ne može odrediti po odredbama ta č. 1. do 5. ovog člana, određuje se
prema mestu gde je nastao povod za vođenje postupka.
U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov, ili u kojima je povod za vo đenje postupka
nastao na brodu ili vazduhoplovu, mesna nadležnost se odre đuje prema mati čnoj lci broda,
odnosno matičnom pristaništu vazduhoplova.

Ako su prema odredbama čl. 19. i 20. ovog zakona istovremeno mesno nadležna dva ili više organa,
nadležan će biti organ koji je prvi pokrenuo postupak. Mesno nadležni organi mogu se sporazumeti
koji će od njih voditi postupak.
Svaki mesno nadležni organ izvršiće na svom području one radnje postupka koje ne trpe odlaganje.

Organ koji je pokrenuo postupak kao mesno nadležan zadržava nadležnost i kad u toku postupka
nastupe okolnosti prema kojima bi bio mesno na dležan drugi organ. Organ koji je pokrenuo
postupak može ustupiti predmet organu koji je prema novim okolnostima postao mesno nadležan,
ako se time znatno olakšava postupak naročito za stranku.

Organ pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka na svoju stvarnu i mesnu nadležnost.
Ako organ nađe da nije nadležan za rad po određenoj upravnoj stvari, postupiće na način propisan
u članu 54. st. 3. i 4. ovog zakona.
Ako je nenadležni organ izvršio neku radnju postupka, nadležni organ kome je upravna stvar
ustupljena ceniće da li će neku od tih radnji ponoviti.
2. Stranke sa diplomatskim imunitetom

U pogledu nadležnosti organa u stvarima u kojima je stranka stranac koji uživa diplomatski imunitet
u Republici Srpskoj, strana država ili međunarodna organizacija, važe pravila međunarodnog prava.
U slučaju sumnje o postojanju i obimu diplomatskog imuniteta, objašnjenje daje republi čki organ
nadležan za poslove uprave.
Službene radnje koje se ti ču lica koja uživaju diplomatski imunitet obavljaju se preko republi čkog
organa nadležnog za poslove uprave.
3. Prostorno ograničenje nadležnosti

Organ izvršava službene radnje u granicama svog područja.
Ako postoji opasnost zbog odlaganja, a službenu radnju bi trebalo izvršiti izvan granica podru čja
organa, organ može izvršiti radnju i izvan granica svog podru čja. On je dužan da o tome odmah
obavesti organ na čijem je području tu radnju izvršio.
Službene radnje koje se obavljaju na eksteritorijalnom područ ju vrše se preko republi čkog organa
nadležnog za poslove uprave.
4. Sukob nadležnosti

Sukob nadležnosti izme đu republič kih organa uprave, izme đu republič kih oragana uprave i
republičkih upravnih organizacija kao i između republičkih upravnih organizacija rešava Vlada.
Sukob nadležnosti između organizacionih jedinica jedinice lokalne samouprave i sukob nadležnosti
između administrativne službe opštine, odnosno grada i organizacija koje vrše poslove od interesa
za opštinu odnosno grad rješava načelnik, odnosno gradonačelnik jedinice lokalne samouprave.

Sukob nadležnosti izme đu organizacionih jedinica koje vrše odre đene upravne poslove iz
nadležnosti republičkog organa uprave, rešava republički organ uprave iz čije nadležnosti obavljaju
poslove organizacione jedinice u sukobu.

Kad se dva organa izjasne kao nadležni ili kao nena dležni za rešavanje u istoj upravnoj stvari i o
tome donesu upravni akt, predlog za rešavanje sukoba nadležnosti podnosi organ koji je poslednji
odlučivao o svojoj nadležnosti, a može ga podneti i stranka.
Organ koji rešava sukob nadležnosti istovremeno će poništiti rešenje koje je u upravnoj stvari
doneo nenadležni organ, odnosno poništi će zaključ ak kojim se nadležni organ izjasnio kao
nenadležan i dostaviće spise predmeta nadležnom organu.
Protiv rešenja kojim se odlu čuje o sukobu nadležnosti stranka ne može izjaviti posebnu žalbu ni
voditi upravni spor.
Odredba člana 21. stav 2. ovog zakona shodno se primenjuje u slučaju sukoba nadležnosti.

Ako organ u sukobu smatra da mu je rešenjem kojim je odlučeno o sukobu nadležnosti povređeno
neko pravo, može izjaviti žalbu.
Ako je o sukobu rešila Vlada ili sud, žalba nije dopuštena.
Ako organ nadležan za rešavanje po žalbi iz pr ethodnog stava utvrdi da rešenje o sukobu nije
zasnovano na propisima, raspraviće odnose koji su usled toga nastali između organa koji se žalio i
organa koji je rešenjem o sukobu nadležnosti oglašen za nadležnog, vode ći računa o pravima koja
po odgovarajućim propisima pripadaju organu koji se ža lio. Rešenje doneseno po žalbi smatra se
prvostepenim rešenjem.
5. Pravna pomoć

Za izvršenje pojedinih radnji u postupku koje treba preduzeti izv
an područja nadležnog organa, taj
organ će zamoliti nadležni organ na čijem se području radnja ima preduzeti.

Organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari može, radi lakšeg i bržeg obavljanja radnje ili
izbegavanja nepotrebnih troškova, obavljanje pojedine radnje u postupku poveriti odgovarajućem
drugom organu ovlašćenom za preduzimanje takve radnje.

Organi su dužni da jedni drugima ukazuju pravnu pomoć u upravnom postupku. Ta pomoć se traži
službenom zamolnicom.
Zamoljeni organ iz stava 1. ovog člana, dužan je da postupi po zamolnici bez odlaganja a najkasnije
u roku od 30 dana od dana prijema službene zamolnice.
Pravna pomo ć za izvršenje pojedinih radnji u postupku može se tražiti od suda u skladu sa
posebnim propisima. Izuzetno, organ može tražiti od suda da mu dostavi spise koji su potrebni za
vođenje upravnog postupka. Sud je dužan postupiti po tom zahtevu ako se time ne ometa sudski
postupak. Sud može odrediti rok u kome mu se spisi moraju vratiti.
Za pravnu pomo ć u odnosu sa inostranim organima važe inostrane odredbe me đunarodnih
ugovora, a ako tih ugovora nema primenjuje se načelo uzajamnosti. U slučaju sumnje o postojanju
uzajamnosti, objašnjenje daje republički organ nadležan za poslove uprave.
Organi ukazuju pravnu pomoć inostranim organima na način utvrđen zakonom. Organ će uskratiti
pravnu pomo ć ako se traži obavljanje radnje koja je protivna javnom poretku. Radnja koja je
predmet molbe inostranog organa može se izvršiti i na način koji zahteva inostrani organ, ako takav
postupak nije protivan javnom poretku.
Ako me đunarodnim ugovorima nije predvi đena mogu ćnost neposrednog opštenja s inostranim
organima, organi opšte s inostranim organima preko republi čkog organa uprave nadležnog za
poslove uprave.
5a. Službeno lice ovlašćeno za rješavanje u upravnom postupku

Rješenje u upravnom postupku donosi rukovodilac, odnosno starješina organa, ako posebnim
propisima nije drugačije određeno.
Rukovodilac, odnosno starješina organa može ov lastiti drugo službeno li ce iz istog organa za
donošenje rješenja, izuzev akta o odlaganju izvršenja rješenja.
O ovlašćenju službenog lica iz stava 2. ovog člana rukovodilac, odnosno starješina organa donosi
posebno rješenje koje sadrži lične podatke službenog lica i obim ovlašćenja.

Rukovodilac, odnosno starješina organa može ov lastiti drugo službeno li ce iz istog organa za
vođenje upravnog postupka i donošenje rješenja ili za vođenje u
pravnog postupka.
Ovlašćeno službeno lice iz stava 1. ovog č lana može biti lice koje ima VII stepen odgovaraju će
školske spreme odgovaraju ćeg smjera, najmanje tri godine ra dnog iskustva u traženom stepenu
obrazovanja i položen stručni ispit za rad u republičkim organima uprave.

O ovlašćenju službenog lica rukovodilac, odnosno starješina organa donosi posebno rješenje koje
sadrži lične podatke službenog lica i obim ovlašćenja.
Rukovodilac, odnosno starješina organa i ovlašćeno službeno lice iz stava 2. ovog člana odgovorni
su po propisima kojima se reguliše disciplinska, prekršajna i krivična odgovornost.
6. Izuzeće

Službeno lice koje rešava ili obavlja pojedine radnje u postupku, izuzeće se ako je:
1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovlašćenik, odnosno saobveznik, svedok, veštak,
punomoćnik, ili zakonski zastupnik stranke;
2) sa strankom, zastupnikom ili punomoćnikom stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj
liniji do četvrtog stepena zaključno, bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno,
pa i onda kad je brak prestao;
3) sa strankom, zastupnikom ili pomo ćnikom stranke u odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili
hranioca;
4) u prvostepenom postupku učestvovalo u vođenju postupka ili u donošenju rešenja.

Službeno lice koje rešava u određenoj upravnoj stvari ili koje obavlja određenu radnju u postupku,
čim sazna da postoji neki od razloga za izuzeće iz člana 32. ovog zakona, dužno je da prekine svaki
dalji rad na predmetu i da o tome obaves ti organ nadležan za rešavanje o izuze ću. Ako službeno
lice smatra da postoje druge okolnos ti koje opravdavaju njegovo izuze će, obavestiće o tome isti
organ, ne prekidajući rad.

Stranka može zahtevati izuze će službenog lica kad postoje razlozi navedeni u članu 32. ovog
zakona, kao i kad postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. U svom
zahtevu stranka mora navesti okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od razloga za izuzeće.
Službeno lice za koje je stranka zahtevala izuze će iz bilo kog razloga navedenog u članu 32. ovog
zakona ne može do donošenja zaključka o tom zahtevu obavljati radnje u postupku, osim
onih koje
ne trpe odlaganje.

O izuzeću službenog lica odlučuje funkcioner koji rukovodi tim organom.
O izuzeću funkcionera koji rukovodi organom uprave odlučuje Vlada.
O izuzeću se odlučuje zaključkom.

U zaključku o izuzeću odrediće se službeno lice koje će rešavati u upravnoj stvari, odnosno obavljati
pojedine radnje u postupku u predmetu u kome je izuzeće određeno.
Protiv zaključka kojim se određuje izuzeće nije dopuštena posebna žalba.

Odredbe ovog zakona o izuzeću shodno se primenjuju i na zapisničara.
Zaključak o izuzeću zapisničara donosi službeno lice koje vodi postupak.
7. Jedinstveno upravno mjesto

Ako je za ostvarivanje jednog ili više prava pot rebno postupanje jednog ili više organa, stranka se
obraća jedinstvenom upravnom mjestu.
Uspostavljanjem jedinstvenog upravnog mjesta ne uti če se na nadležnost organa niti na pravo
stranke da se direktno obraća nadležnom organu.
Na jedinstvenom upravnom mjestu vrši se:
1) poučavanje podnosioca zahtjeva, na na čin kako bi to č inio nadležni organ, o tome šta je sve
organima potrebno da bi postupili po zahtjevu i
2) primanje zahtjeva za priznavanje prava ili drugo postupanje u upravnoj stvari i njihovo
dostavljanje nadležnim organima.
Ove radnje mogu se vršiti elektronskim putem, putem pošte ili na drugi pogodan način.
Rokovi za odlučivanje o zahtjevu stranke pred nadležnim organima po činju da teku od dana kada
je podnesen uredan zahtjev na jedinstvenom upravnom mjestu.
Bliže uslove, kriterijume i mjerila koja se primjenjuju u postupku odre đivanja jedinstvenog
upravnog mjesta, kao i na čin saradnje nadležnih organa u ve zi sa postupanjem i obavljanjem
poslova na jedinstvenom upravnom mjestu propi suje Vlada Republike Srpske (u daljem tekstu:
Vlada).
Glava III
STRANKA I NjENO ZASTUPANjE
1. Stranka

Stranka je lice po čijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak, ili koje radi
zaštite svojih prava ili pravnih interesa ima pravo da učestvuje u postupku.

Stranka u upravnom postupku može biti svako fizičko i pravno lice.
Republički organ uprave, organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica,
mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se rešava u
upravnom postupku.
Stranka može biti i sindikalna organizacija, ako se postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes
člana te organizacije.

Tužilac, pravobranilac i drugi republi čki organi uprave kad su zakonom ovlašć eni da u postupku
zastupaju javni interes, imaju u granicama tih ovlašćenja prava i dužnosti stranke.
Organi iz stava 1. ovog člana ne mogu u postupku imati šira ovlašćenja nego što ih imaju stranke,
osim ako su im takva ovlašćenja data zakonom.
2. Procesna sposobnost i zakonski zastupnik

Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama obavljati radnje u postupku (procesna
sposobnost).
Za procesno nesposobno lice radnje u postupku obavlja njegov zakonski zastupnik. Zakonski
zastupnik se određuje na osnovu zakona ili aktom nadležnog republičkog organa uprave donesenim
na osnovu zakona.
Pravno lice obavlja radnje u postupku preko svog predstavnika, odnosno zakonskog zastupnika.
Predstavnik, odnosno zakonski zastupnik pravnog lica određuje se opštim aktom tog pravnog lica,
ako nije određen zakonom ili aktom nadležnog republi čkog organa uprave donesenim na osnovu
zakona.
Republički organ uprave obavlja radnje u postupku preko zakonom ili drugim propisom
ovlašćenog predstavnika, organizacija koja nema svojstvo pravnog lica preko lica koje se određuje
prema opštem aktu organizacije, a naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica preko
lica koje oni ovlaste, ako posebnim propisom nije drukčije određeno.
Kad organ ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu pažnju u
zastupanju, obavestiće o tome organ starateljstva.

U toku celog postupka organ će po službenoj dužnosti paziti da li lice koje se pojavljuje kao stranka
može biti stranka u postupku, i da li stranku zastupa njen zakonski zastupnik, odnosno ovlaš ćeni
predstavnik.
Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosno prestanak pravnog lica postupak se može
obustaviti ili nastaviti, zavisno od prirode upravn e stvari koja je predmet postupka. Ako prema
prirodi stvari postupak ne može da se nastavi, organ će obustaviti postupak zaključkom protiv kog
je dopuštena posebna žalba.

3. Privremeni zastupnik

Ako propesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili ako neku radnju treba preduzeti
protiv lica čije je prebivalište, odnosno boravište nepoznato, a koje nema punomo ćnika, organ će
postaviti takvoj stranci privremenog zastupnika ako to traži hitnost predmeta, a postupak se mora
sprovesti. Taj organ će odmah izvestiti o tome organ starate ljstva, a ako je privremeni zastupnik
postavljen licu čije je prebivalište, odnosno boravište nepoznato, objaviće svoj zaključak na oglasnoj
tabli organa.
Ako pravno lice, organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica nemaju
zakonskog zastupnika, ovlašćenog predstavnika ili punomo ćnika, organ, pod uslovima iz stava 1.
ovog člana postaviće toj stranci privremenog zastupnika i o tome će je odmah obavestiti. Pravnom
licu se privremeni zastupnik postavlja, po pravilu iz reda službenih lica tog pravnog lica.
Na način predviđen u st. 1. i 2. ovog člana postaviće se privremeni zastupnik i kad treba izvršiti
radnju koja se ne može odložiti, a stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika, ovlaš ćenog
predstavnika ili punomoćnika nije moguće blagovremeno pozvati. O tome će se stranka, zakonski
zastupnik, ovlaš ćeni predstavnik ili punomo ćnik odmah obavestiti. Lice koje se postavlja za
privremenog zastupnika dužno se primiti zastupanja, a zastupanje može odbiti samo iz razloga koji
su predvi đeni posebnim propisima. Privremeni zastupnik u čestvuje samo u postupku za koji je
izričito postavljen, i to dok se ne pojavi zakonski zastupnik ili ovlašćeni predstavnik, odnosno sama
stranka ili njen punomoćnik.
4. Zajednički predstavnik i zajednički punomoćnik

Dve ili više stranaka mogu, ako posebnim propisom nije druk čije odre đeno, u istom predmetu
istupati zajedni čki. One su u tom slu čaju dužne da nazna če ko će od njih istupati kao njihov
zajednički predstavnik, ili će postaviti zajedničkog punomoćnika.
Organ može,
ako to ne zabranjuje poseban propis, odrediti zaključkom strankama koje u postupku
učestvuju sa istovetnim zahtevima da u određenom roku naznače ko će ih između njih predstavljati,
ili da postave zajedničkog punomoćnika. Ako stranke po takvom zaključku ne postupe, ovlašćenog
predstavnika ili zajedni čkog punomo ćnika može odrediti organ, u kom slu čaju zajedni čki
predstavnik, odnosno zajedni čki punomoćnik zadržava to svojstvo sve dok stranke ne postave
drugog. Protiv tog zaklju čka stranke imaju pravo na posebnu žalbu, koja ne odlaže izvršenje
zaključka.
I u slu čaju odre đivanja zajedni čkog predstavnika, odnosno zajednič kog punomo ćnika, svaka
stranka zadržava pravo da istupa kao stranka u postupku i da daje izjave, kao i da samostalno
izjavljuje žalbu i koristi druga pravna sredstva.
5. Punomoćnik

Stranka, odnosno njen zakonski zastupnik može odrediti punomoć nika koji će je zastupati u
postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave.

Radnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoći imaju isto pravno dejstvo
kao da ih je preduzela sama stranka, odnosno njen zakonski zastupnik.
I pored punomoćnika, sama stranka može davati izjave, a one se mogu od nje i neposredno tražiti.
Stranka koja je prisutna kad njen punomo ćnik daje usmenu izjavu, može neposredno posle date
izjave izmeniti ili opozvati izjavu svog punomo ćnika. Ako u pismenim ili usmenim izjavama koje
se tiču činjenica postoji nesaglasnost između izjava stranke i njenog punomoćnika, organ će ceniti
obe izjave u smislu člana 10. ovog zakona.

Punomoćnik može biti advokat, advokatsko društvo ili zaposleni kod službe za besplatnu pravnu
pomoć, za pravna lica zaposleni kod tog pravnog lica, a za fizi čka lica bračni, odnosno vanbračni
supružnik stranke ili srodnik stranke po krvi ili po tazbini.
Ako se kao punomo ćnik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, organ će takvom licu uskratiti
dalje zastupanje i o tome će odmah obavestiti stranku i nadležnog tužioca.
Protiv zaključka o uskraćivanju zastupanja može se izjaviti posebna žalba koja ne odlaže izvršenje
zaključka.

Punomoć se može dati pismeno ili usmeno na zapisnik. Ako se u toku postupka ne sastavlja
zapisnik o usmenoj punomoći staviće se zabeleška u spisu predmeta.
Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpiše staviće na pismenu punomoć umesto potpisa
otisak kažiprsta.
Izuzetno, službeno lice koje vodi postupak ili obavlja pojedine radnje u postupku može dopustiti
da u ime stranke, kao njen punomoćnik, izvrši određenu radnju bez priložene punomoći član njene
porodice ili domaćinstva ili lice koje je u radnom odnosu sa njom, ako nema sumnje u postojanje i
obim punomoći. Ako takvo lice postavi zahtev za pokretanje postupka ili u toku postupka da izjavu
suprotnu ranijoj izjavi stranke, od njega će se zatražiti da u odre đenom roku naknadno podnese
punomoć.

Punomoć se može dati u obliku privat
ne isprave.
Ako je punomoć data u obliku privatne isprave, pa se posumnja u njenu istinitost, može se narediti
da se podnese overena punomoć.
Pravilnost punomoći ispituje se po službenoj dužnosti, a nedostaci pismene punomo ći otklanjaju
se shodno odredbi člana 56. ovog zakona, pri čemu službeno lice može dopustiti punomoćniku sa
neurednom punomoći da izvrši hitne radnje u postupku.

Za obim punomoći merodavna je sadržina punomo ći. Punomoć se može dati za peo postupak ili
samo za pojedine radnje, a može se i vremenski ograničiti.
Punomoć ne prestaje smr ću stranke, gubitkom njene procesne sposobnosti ili promenom njenog
zakonskog zastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik može
opozvati raniju punomoć.
Na pitanja u vezi sa punomo ći koja nisu ure đena odredbama ovog zakona shodno se primenjuju
odredbe zakona o parničnom postupku.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na stranke, shodno se primenjuju i na njihove zakonske
zastupnike, ovlašćene predstavnike, punomoćnike, privremene zastupnike, zajedničke predstavnike
i zajedničke punomoćnike.

Stranci će se dozvoliti da u upravnim stvarima za koje se traži sru čno poznavanje pitanja u vezi sa
predmetom postupka dovede stručno lice koje će joj davati obaveštenja i savete (stručni pomagač).
To lice ne zastupa stranku.
Stranka ne može dovesti kao stručnog pomagača lice koje nije poslovno sposobno ili koje se bavi
nadripisarstvom.

Glava IV
OPŠTENjE ORGANA I STRANAKA
1. Podnesci

Podnescima se podrazumevaju zahtevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka,
predlozi, prijave, molbe, žalbe, prigovori i druga saopštenja kojima se stranke obraćaju organima.
Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili šalju poštom pismeno, ili se usmeno saopštavaju na
zapisnik, a mogu se, izjavljivati i telefaksom. Kr atka i hitna saopštenja mogu se dati i telefonom,
ako je to po prirodi stvari moguće.

Podnesak se predaje organu nadležnom za prijem podneska, a može se predati svakog radnog dana
u toku radnog vremena. Za usmene podneske koji ni su vezani rokom ili nisu neodložni, može se
odrediti da se predaju u samo odre đene sate u toku radnog vremena, odnosno u odre đene dane.
Vreme za predaju takvih podnesaka objavljuje svaki organ u svojim prostorijama na vidnom mestu.

Organ koji je nadležan za prijem podneska, dužan je primiti podnesak koji mu se predaje, odnosno
uzeti na zapisnik podnesak koji mu se usmeno saopštava.
Službeno lice koje primi podnesak dužno je na usmeni zahtev podnosioca da mu potvrdi prijem
podneska.
Ako organ nije nadležan za prijem podneska, službeno lice tog organa ć e upozoriti na to
podnosioca i uputiti ga organu nadležnom za prijem. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se
njegov podnesak primi, službeno lice je dužno da primi takav podnesak. Ako organ na đe da nije
nadležan za rad po takvom podnesku, done će zaključ ak kojim ć e odbaciti podnesak zbog
nenadležnosti.
Kad organ poštom dobije podnesak za čiji prijem nije nadležan, a nesumnjivo je koji je organ
nadležan za prijem, poslaće podnesak bez odlaganja nadležnom organu, odnosno sudu i o tome će
obavestiti stranku. Ako organ koji je dobio podnesak ne može da utvrdi koji je organ nadležan za
rad po podnesku, doneće bez odlaganja zaključak kojim će odbaciti podnesak zbog nenadležnosti
i zaključak odmah dostaviti stranci.
Protiv zaključka donesenog po odredbama stavova 3. i 4. ovog člana dopuštena je posebna žalba.
Ako organ poštom dobije tužbu za pok retanje upravnog spora, dostavi će je bez odlaganja
nadležnom sudu, o čemu će obavestiti podnosioca tužbe.

Podnesak mora biti razumljiv i da bi se po njemu moglo postupati treba da sadrži: označenje organa
kome se upuć uje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosno predlog, ko je zastupnik,
punomoćnik ili predstavnik ako ga ima, kao i ime i prezime i prebivalište, odnosno boravište
(adresa) ili firmu i sedište podnosioca, zastupnika, punomoćnika ili predstavnika.
Podnosilac je dužan da svojeru čno potpiše podnesak. Izuzetno, podnesak može umesto
podnosioca potpisati njegov bračni drug, jedan od njegovih roditelja, sin ili kć i, ili advokat koji je
po ovlašćenju stranke sastavio podnesak. Lipe koje je potpisalo podnesak dužno je da na podnesku
potpiše svoje ime i c stavi svoju adresu.
Ako je podnosilac nepismen ili nije u stanju da se potpiše, potpisaće ga drugo pismeno lice, koje će
potpisati i svoje ime i navesti svoju adresu.

Ako podnesak sadrži neki formalni nedostatak koji sprečava dalje postupanje organa nadležnog za
rješavanje, ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, orga n je dužan da, najkasnije u roku od deset dana
od dana prijema podneska, obavijesti podnosioca telefonom, usmeno ili pismeno da u roku ne
dužem od sedam dana otkloni uo čene nedostatke, o čemu sačinjava službenu zabilješku. Ukoliko

organ očiglednom omaškom propusti da u navedenom roku utvrdi formalni nedostatak podneska
koji sprečava dalje postupanje organa, dužan je da odmah po utvr đivanju postojanja nedostatka
preduzme sve neophodne radnje u cilju otklanjanja nedostataka i predmet uzme kao prioritet u
rješavanju.
Ako podnosilac otkloni nedostatke u određenom roku, smatraće se da je podnesak bio od početka
uredan. Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odre đenom roku, pa se usled toga ne može po

podnesku postupati, organ će zaključkom odbaciti takav podnesak kao neuredan. Na ovu posledicu
podnosilac će se naročito upozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv tog zaključka dozvoljena
je posebna žalba.
Kad je podnesak poslat telefaksom ili je primlje no saopštenje telefonom, pa se posumnja da je
podnesak podnelo lice čije je ime navedeno u telefaksu, odnosno da poti če od lica koje je u
saopštenju telefonom dalo svoje ime, organ će pokrenuti postupak za utvrđivanje tih činjenica, pa
ako se one utvrde, odnosno ako se nedostaci ne otklone postupiće se na način propisan u stavu 2.
ovog člana. Protiv zaključka organa kojim se podnesak odbacuje može se izjaviti posebna žalba.

Ako podnesak sadrži više zahteva koji se moraju rešavati odvojeno, organ koji primi podnesak
uzeće u rešavanje zahteve za čije je rešavanje nadležan, a sa ostalim zahtevima postupić e u smislu
člana 54. stav 4. ovog zakona.

Organi i stranke, te druga lica koja u čestvuju u postupku mogu komunicirati i u elektronskom
obliku.
U pogledu prijema, odnosno otpreme podnesaka elektronskim putem primjenjuju se odredbe
propisa kojima se reguliše e-poslovanje.
Elektronskim putem dostavljen podnesak smatra se podnesenim u trenutku kada je organ stranci
poslao potvrdu o prijemu podneska.
Ako organ koji je primio podnesak iz tehničkih razloga ne može pročitati podnesak u elektronskoj
formi, o tome će bez odga đanja, elektronskim putem ili na drugi odgovaraju ći način, obavijestiti
podnosioca, koji je dužan da ponovo pošalje podnesa k u ispravnoj elektronskoj formi koja je u
upotrebi u tom organu ili ga dostavi na drugi način.
Ako podnosilac ne dostavi ispravan podnesak u ostavljenom roku, smatraće se da podnesak nije ni
podnesen.
Podnesci se predaju elektronskim putem svakog dana u toku 24 časa. Smatra se da je podnesak
predat elektronskim putem blagovremen ako je do isteka roka primljen u sistemu za prijem
podnesaka.
2. Pozivanje

Organ je ovlaš ćen da poziva lice čije je prisustvo u postupku potrebno, koje ima prebivalište,
odnosno boravište na njegovom području. Po p
ravilu pozivati se ne može radi dostavljanja rešenja
i zaključaka, ili radi saopštenja koja se mogu uputiti poštom ili na drugi način pogodniji za lice kome
se saopštenje treba dostaviti.
Na usmenu raspravu može biti pozvano lice koje ima prebivalište, odnosno boravište izvan
područja organa koji vodi postupak, ako se time postupak ubrzava ili olakšava, a dolazak ne
prouzrokuje veće troškove ili veći gubitak vremena za pozvanog.

Pozivanje se vrši pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predviđen drugi način.

U pismenom pozivu označiće se naziv organa koji je izdao poziv , ime i prezime i adresa lica koje
se poziva, mesto, dan, a kad je to moguće i sat dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u
kom svojstvu (kao stranka, svedok, veštak itd.), i koja pomoćna sredstva i dokaze pozvani treba da
pribavi, odnosno podnese. U pozivu se mora navesti da li je pozvano lice dužno da do đe lično ili
može poslati punomo ćnika koji ć e ga zastupati i upozori će se da je u slu čaju spre čenosti da se
odazove pozivu dužno da izvesti organ koji je izdao poziv. Pozvani će se isto tako upozoriti na
posledice ako se ne odazove pozivu, ili ne izvesti da je sprečen da dođe.
U pozivu na usmenu raspravu stranka se može pozvati da podnese pismene i druge dokaze, a može
se upozoriti i da može povesti svedoke na koje namerava da se pozove.
Kad to dopušta priroda stvari, može se ostaviti na volju pozvanom licu da umesto li čnog dolaska
preda do određenog dana potrebnu pismenu izjavu.

Prilikom pozivanja organ će voditi računa o tome da se lice čije je prisustvo potrebno, pozove da
dođe u vreme koje će najmanje ometati pozvanog u obavljanju njegovog redovnog posla.
Niko ne može biti pozvan da dođe u toku noći, osim ako je reč o hitnim i neodložnim merama.

Pozvano lice dužno je da se odazove pozivu.
Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog opravdanog razloga sprečeno da dođe, dužno je odmah
po prijemu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, a ako je razlog spre čenosti nastao
kasnije odmah po nastanku razloga.
Ako se lice kome je poziv li čno dostavljen ( član 75.) ne odazove pozivu a izostanak ne opravda,
može biti privedeno, a pored toga i kažnjeno nov čanom kaznom do 50 KM. Ove ć e se mere
primeniti samo ako je u pozivu bilo označeno da će se one primeniti. Ako su usled neopravdanog
izostanka pozvanog lica nastali troškovi u postupku, može se odr
editi da te troškove snosi lice koje
je izostalo. Zaklju čak o privo đenju, o izricanju kazne ili pla ćanju troškova, donosi službeno lice
koje vodi postupak u saglasnosti sa službenim licem ovlašćenim za rešavanje upravne stvari, a kod
zamoljenog organa u saglasnosti sa rukovodiocem, odnosno starešinom tog organa, odnosno sa
službenim licem ovlaš ćenim za rešavanje u sli čnim upravnim stvarima. Protiv tog zaklju čka
dopuštena je posebna žalba.
3. Zapisnik

O usmenoj raspravi ili drugoj važnijoj radnji u postupku, kao i o važnijim usmenim izjavama
stranaka ili trećih lica u postupku, sastavlja se zapisnik.

O manje važnim radnjama i izjavama stranaka i trećih lica koja nemaju bitnog utipaja na rešavanje
u upravnoj stvari, o upravljanju tokom postupka, o saopštenjima, službenim opažanjima, usmenim
uputstvima i nalazima, kao i okolnostima koje se ti ču unutrašnjeg rada organa kod koga se vodi
postupak, neće se, po pravilu, sastavljati zapisnik ve ć će se u samom spisu staviti zabeleška, koju
potvrđuje službeno lice koje ju je stavilo, uz oznaku datuma. Ne mora se sastavljati zapisnik ni o
onim usmenim zahtevima stranke o kojima se odlu čuje po skra ćenom postupku, a kojima se
udovoljava, već se takvi zahtevi mogu samo evidentirati na propisan način.

U zapisnik se unosi: naziv organa koji obavlja radnju, mesto gde se obavlja radnja, dan i sat kad se
obavlja, predmet u kome se ona obavlja i imena službenih lica, prisutnih stranaka i njihovih
zastupnika, punomoćnika ili predstavnika.
Zapisnik treba da sadrži tačno i kratko tok i sadržaj izvršenih radnji u postupku, kao i datih izjava.
Pri tom zapisnik treba da se ograni či na ono što se tič e same upravne stvari koja je predmet
postupka. U zapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhu upotrebljene na usmenoj
raspravi. Prema potrebi, te isprave se prilažu zapisniku.
Izjave stranaka, svedoka, ve štaka i drugih lica koja u čestvuju u postupku, a koje su od zna čaja za
rešavanje u upravnoj stvari, upisuju se u zapisnik što tačnije, a prema potrebi i njihovim rečima. U
zapisnik se upisuju i svi zaključci koji se u toku izvršenja radnje donesu.
Ako se saslušanje vrši preko tumača ili prevodioca, označiće se na kom je jeziku saslušani govorio
i ko je bio tumač ili prevodilac.
Zapisnik se vodi u toku vršenja službene radnje. Ako se radnja ne može istog dana završiti, une će
se svakog dana posebno u isti zapisnik ono što je tog dana urađeno i to će se propisno potpisati.
Ako se radnja o kojoj se vodi zapisnik nije mogla izvršiti bez prekida, u zapisniku će se označiti da
je bilo prekida.
Ako su u toku radnje izra đeni ili pribavljeni planovi, skice, crteži, fotografije i sli čno, overiće se i
priključiti zapisniku.
Propisima se može odrediti da se zapisnik u određenim stvarima može voditi u vidu knjige ili drugih
sredstava evidencije.

Zapisnik mora biti vođen uredno i u njemu se ne sme ništa brisati. Mesta koja su precrtana do
zaključenja zapisnika moraju ostati čitljiva i ove
rena potpisom službenog lica koje rukovodi
radnjom postupka.
U ve ć potpisanom zapisniku ne sme se ništ a dodavati ni menjati. Dopuna u ve ć zaklju čenom
zapisniku unosi se u dodatak zapisnika.

Pre zaključenja zapisnik će se pročitati saslušanim licima i ostalim lipima koja učestvuju u postupku.
Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Na kraju zapisnika će

se navesti da je zapisnik pro čitan i da nisu stavljene nikakve primedbe, ili ako jesu, ukratko će se
upisati sadržaj primedbi. Zatim će zapisnik potpisati lice koje je učestvovalo u radnji, a na kraju će
ga overiti službeno lice koje je rukovodilo radnjom kao c i zapisničar ako ga je bilo.
Ako zapisnik sadrži saslušanje više lica, svako će se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika gde
je upisana njegova izjava.
Ako su vršena suočenja, deo zapisnika o tome potpisaće lica koja su suočena.
Ako se zapisnik sastoji od više listova, oni će se označiti rednim brojevima, svaki list će na kraju
svojim potpisom overiti službeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice č ija je izjava upisana
na kraju lista.
Dopune već zaključenog zapisnika ponovo će se potpisati i overiti.
Ako lice koje treba da potpiše zapisnik nije pismeno, ili ne može da piše potpisaće ga pismeno lice
koje će staviti svoj potpis. To ne može biti službeno lice koje rukovodi radnjom postupka, niti
zapisničar.
Ako neko lice ne će da potpiše zapisnik, ili se udalji pre zaklju čenja zapisnika, to će se upisati u
zapisnik i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskraćen.

Zapisnik sastavljen u skladu sa odredbama č lana 65. ovog zakona jeste javna isprava. Zapisnik je
dokaz o toku i sadržini radnje postupka i datih izjava, osim onih delova zapisnika na koje je
saslušano lice stavilo primedbu da nisu pravilno sastavljeni.
Dozvoljeno je dokazivati netačnost zapisnika.

Kad u postupku rešava kolegijalni organ, o većanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Kad je
u postupku po žalbi jednoglasno odlu čeno, ne mora se sastaviti zapisnik o ve ćanju i glasanju, već
se o tome može staviti samo zabeleška na spisu.
U zapisnik o ve ćanju i glasanju upisuju se, pored podataka o lič nom sastavu kolegijalnog organa,
označenje predmeta o kome se radi i kratak sadrža j onoga što je rešeno, kao i izdvojena mišljenja
ako ih je bilo. Taj zapisnik potpisuje lice koje predsedava i zapisničar.
4. Razgledanje spisa i obaveštavanje o toku postupka

Stranke koje imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da o svom trošku prepišu, odnosno
fotokopiraju potrebne spise. Razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje vrši se pod
nadzorom službenog lica.
Pravo da razgleda spise i da o svom tr
ošku prepiše, odnosno fotokopira pojedine spise ima i svako
treće lice koje učini verovatnim svoj pravni interes.

Zahtev za razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje spisa može se staviti i usmeno. Organ
može tražiti od lica iz stava 2. ovog člana da pismeno ili usmeno na zapisnik obrazloži postojanje
svog pravnog interesa.
Ne mogu se razgledati, prepisivati, odnosno fotokopirati: zapisnik o ve ćanju i glasanju, službeni
referati i nacrti rešenja, kao ni spisi koji se vode kao poverljivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha
postupka, ili ako se protivi javnom interesu ili opravdanom interesu jedne od stranaka ili trećih lica.
Stranka i svako treće lice koje učini verovatnim svoj pravni interes u predmetu, kao i zainteresovani
republički organi uprave, imaju pravo da budu obavešteni o toku postupka.
Protiv odbijanja zahteva iz st. 1. do 5. ovog člana dopuštena je posebna žalba i kad zaklju čak nije
donesen pismeno. Žalba se može izjaviti odmah po saopštenju, a najkasnije u roku od 24 sata od
saopštavanja. O žalbi se mora odlučiti u roku od 48 sati od sata izjavljivanja žalbe.
Ako se spis predmeta vodi u elektronskoj formi, organ će osigurati tehni čke uslove za njegovo
pregledanje.

Glava V
DOSTAVLjANjE
1. Način dostavljanja

Dostavljanje pismena (poziva, rešenja, zaključaka i drugih službenih spisa) vrši se po pravilu, tako
što se pismeno predaje licu kome je namenjeno.
Dostavljanje se vrši poštom, odnosno telefaksom ili ga vrši organ preko svog službenog lica. Lice
kome se pismeno treba dostaviti može biti pozvano radi dostavljanja samo izuzetno kad to zahteva
priroda ili značaj pismena koje se treba uručiti.
Način dostavljanja određuje organ čija se pismena dostavljaju.

Dostavljanje se vrši radnim danom i to danju.
Organ čije se pismeno treba dostaviti može iz naro čito važnih razloga odrediti da se dostavljanje
izvrši i u neradne dane, a i noću ako je to neodložno potrebno.
Dostavljanje poštom može se vršiti i u neradne dane.

Dostavljanje se vrši, po pravilu, u stanu ili na rad nom mestu, a advokatu u njegovoj advokatskoj
kancelariji.

Dostavljanje se može izvršiti i izvan prostorija navedenih u stavu 1. ovog č lana, ako lice kome se
pismeno dostavlja pristane da ga primi, a ako tih prostorija nema, tom licu se može izvršiti
dostavljanje gde god se ono zatekne.

Dostavljanje se može vršiti i elektronskim putem.
Dostava se smatra urednom kada lice kojem je pismeno upućeno potvrdi prijem pismena.
U slučaju da lice kojem je pismeno upućeno i nakon drugog pokušaja dostave od organa ne potvrdi
prijem, pismeno upućeno stranci treći put smatraće se uredno dostavljenim od dana upućivanja.
2. Posredno dostavljanje

Kad se lice kome se dostavljanje treba izvršiti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vrši
predajom pismena nekom od odraslih članova njegovog domaćinstva, a ako se ni oni ne zateknu,
onda nastojniku zgrade ili susedu, ako oni na to pristanu.
Ako se pismeno dostavlja na radnom mestu, a lice na koje se odnosi tu se ne zatekne, dostaviće se
se izvršiti i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.
Dostavljanje po st. 1. i 2. ovog člana ne može se izvršiti licu koje u istom postupku u čestvuje sa
suprotnim interesom.

Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno treba dostaviti odsutno i da mu lica navedena u članu 72.
ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti organu koji ga je izdao, uz
naznačenje gde se odsutni nalazi.
Ako se prebivalište, odnosno boravište lica kome se pismeno dostavlja, ne može utvrditi, organ
koji je izdao pismeno postaviće tom licu privremenog zastupnika u smislu člana 43. ovog zakona i
njemu će dostaviti pismeno.

Ako se dostavljanje ne može izvršiti ni na način propisan u članu 72. ovog zakona, a nije utvrđeno
da je lice kome se pismeno dostavlja odsutno, dostavljač će predati pismeno nadležnom organu na
čijem se području nalazi prebivalište, odnosno boravište lica kome se pismeno dostavlja, ili pošti u
njegovom prebivalištu, odnosno boravištu, ako se dostavljanje vrši poštom. Na vratima stana ili
poslovne prostorije lica kome se pismeno dostavlja, dostavlja č će pričvrstiti pismeno saopštenje o
tome gde se pismeno nalazi i time se smatra da je dostavljanje izvršeno. Na saopštenju i na samom
pismenu koje se dostavlja dostavlja č će ozna čiti razlog takv
og dostavljanja kao i dan kad je
saopštenje pribio na vrata i potpisat će ga.
O dostavljanju izvršenom na na čin propisan u stavu 1. ovog č lana obavesti će se organ koji je
odredio dostavljanje.

3. Obavezno lično dostavljanje

Dostavljanje se mora izvršiti li čno licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje
određeno ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja počinje teći rok koji se ne
može produžavati, ili kad to odredi organ. Smatra se da je izvršeno li čno dostavljanje advokatu i
predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.
Kad lice kome se pismeno treba li čno dostaviti ne zatekne u stan u, na radnom mestu ili se u
č će saznati kad i na
kom mestu ga može naći, pa će mu kod nekog od lica navedenih u članu 72. ovog zakona ostaviti
pismeno obaveštenje da u odre đeni dan i sat bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi
primanja pismena. Ako i posle toga dostavljač ne zatekne lice kome se pismeno dostavlja postupiće
na način propisan u članu 74. ovog zakona i tada se smatra da je dostavljanje izvršeno.
Dostavljanjem pismena zakonskom zastupniku, punomo ćniku ili punomoć niku za primanje
pismena (član 77.), smatra se da je dostavljanje izvršeno samoj stranci.
4. Posebni slučajevi dostavljanja
a) Dostavljanje zakonskom zastupniku i punomoćniku

Dostavljanje zakonskom zastupniku ili punomo ćniku, vrši se na na čin propisan u čl. 69. do 75.
ovog zakona.
Ako više stranaka ima zajedni čkog zakonskog zastupnika ili punomo ćnika u istom predmetu,
pismeno za sve njih dostavlja se tom zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku. Ako stranka
ima više punomoćnika, dovoljno je da se dostavljanje izvrši samo jednom od njih.
b) Dostavljanje punomoćniku za primanje pismena

Stranka može ovlastiti određeno lice kome se dostavljaju sva pismena za nju. Kad stranka obavesti
o tom ovlašć enju organ, taj organ će sva dostavljanja vršiti tom punomo ćniku (punomoćnik za
primanje pismena).

Punomoćnik za primanje pismena dužan je da svako pismeno bez odlaganja pošalje stranci.
Ako bi neposredno dostavljanje stranc i, zakonskom zastupniku ili punomo ćniku znatno
odugovlačilo postupak, službeno lice može naložiti stranci da po određenom predmetu i u
određenom roku postavi u sedištu organa punomo ćnika za primanje pismena. Ako stranka ne
postupi po ovom nalogu, organ može postupiti shodno članu 43. ovog zakona.
Kad se stranka ili njen zakonski zastupnik nalazi u inostranstvu, a nemaju punomoćnika u Republici
Srpskoj, pozva će se prilikom dostavljanja prvog pismena da u odre đenom roku postave

punomoćnika ili punomoćnika za primanje pismena i upozoriće se da će im se, ako u ostavljenom
roku ne postave punomoćnika, postaviti po službenoj dužnosti punomoćnik za primanje pismena,
odnosno privremeni zastupnik.
Dostavljanjem pismena punomo ćniku za primanje pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno
stranci kojoj je pismeno trebalo biti dostavljeno.

Kad više stranaka u postupku zajednički učestvuju sa istovetnim zahtevima, a nemaju zajedničkog
punomoćnika, dužne su prilikom prve radnje u postupku da prijave organu zajedni čkog
punomoćnika za primanje pismena, po moguć nosti onog koji stanuje u sedištu organa. Dok ne
prijave zajedničkog punomoćnika za primanje pismena, za takvog punomo ćnika smatraće se ona
stranka između njih koja je na prvom zajedni čkom podnesku prva potpisana ili ozna čena. Ako se
na takav na čin ne može odrediti punomo ćnik, službeno lice može odrediti za punomo ćnika bilo
koju od tih stranaka. Ako je broj stranaka veliki ili su iz raznih mesta, stranke mogu prijaviti, a i
samo službeno lice može odrediti više takvih punomoćnika i označiti koju će stranku svaki od njih
zastupati.
Zajednički punomoć nik za primanje pismena dužan je, bez odlaganja obavestiti sve stranke o
pismenu koje je za njih primio i omogu ćiti im da pregledaju, prepišu ili overe pismeno koje po
pravilu, on treba da čuva.
U pismenu koje se dostavlja punomo ćniku za primanje pismena ozna čiće se lica za koja se
dostavljanje vrši.
c) Dostavljanje republičkim organima uprave, privrednim društvima i drugim pravnim licima

Dostavljanje republičkim organima uprave,privrednim društvima i drugim pravnim licima vrši se
predajom pismena službenom licu, odnosno licu određenom za primanje pismena, ako za pojedine
slučajeve nije drukčije pro
pisano.
Ako u postupku u čestvuju kolektiviteti koji nemaju svojstvo pravnog lica ( član 39. stav 2.),
dostavljanje se vrši predajom pismena licu koje su oni ovlastili, odnosno odredili (član 41. stav 4.).
Ako dostavljač u radnom vremenu ne na đe lice određeno za primanje pismena, predaju pismena
može izvršiti bilo kom licu zaposlenom u republi čkom organu uprave, privrednom društvu ili
drugom pravnom licu iz stava 1. ovog člana koje se zatekne u njihovim prostorijama.
d) Dostavljanje ostalim licima

Licima u inostranstvu, kao i licima u zemlji koja uživaju diplomatski imunitet, dostavljanje se vrši
preko republi čkog organa nadležnog za poslove uprave, ako me đunarodnim ugovorom nije
drukčije određeno.

Državljanima Republike Srpske u inostranstvu, dostavljanje izvoda iz mati čnih knjiga, uverenja,
potvrda i drugih pismena izdatih na njihov za htev, kao i ostalih pismena može da se vrši
neposredno.

Licima koja su lišena slobode dostavljanje se vrši preko ustanove u kojoj se nalaze.
e) Dostavljanje javnim saopštenjem

Ako se radi o ve ćem broju lica koja organu nisu poznata ili koja se ne mogu odrediti, pismeno će
se dostaviti javnim saopštenjem na oglasnoj tabli organa koji ga je izdao. Smatra se da je dostavljanje
izvršeno po isteku 15 dana od dana isticanja saopštenja, ako organ koji je pismeno izdao ne odredi
duži rok. Pored isticanja na oglasnoj tabli, or gan može objaviti saopštenje u sredstvima javnog
informisanja ili na drugi uobičajeni način.
f) Odbijanje prijema

Ako lice kome je pismeno upućeno, odnosno odrasli član njegovog domaćinstva bez opravdanog
razloga odbije da primi pismeno, ili to u čini lice zaposleno u republi čkom organu uprave,
čini
lice koga su za primanje pismena odredili kolektiviteti koji nemaju svojstvo pravnog lica dostavljač
će pismeno ostaviti u stanu ili prostoriji u ko joj lice stanuje, odnosno gde je zaposleno, ili će
pismeno pričvrstiti na vrata stana ili poslovne prostorije.
Kad je dostavljanje izvršeno na na čin predviđen u stavu 1. ovog člana, dostavljač će zabeležiti na
dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema , kao i mesto gde je pismeno ostavio i time će se
smatrati da je dostavljanje izvršeno.
g) Promena prebivališta, odnosno boravišta ili sedišta

Kad stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promeni svoje prebivalište, odnosno
boravište ili sedište, dužni su da o tome odmah obaveste organ.
Ako oni to ne učine, a dostavljač ne sazna kuda su se odselili, organ će odrediti da se sva naredna
dostavljanja u postupku za tu stranku vrše isticanjem pismena na oglasnu tablu organa.
Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu
organa.
Kad punomo ćnik, odnosno punomo ćnik za primanje pismena u to ku postupka promeni svoje
prebivalište, odnosno boravište, a ne obavesti o tome organ, dostavljanje će se izvršiti kao da
punomoćnik nije ni postavljen.
5. Dostavnica

Potvrdu o izvršenom dostavljanju (dosta vnicu) potpisuju primalac i dostavlja č. Primalac će na
dostavnici sam slovima označiti dan prijema.
Ako je primalac nepismen ili ne može da se potpiše, dostavlja č će na dostavnici ozna čiti njegovo
ime i dan predaje i staviće napomenu zašto primalac nije stavio svoj potpis.
Ako primalac odbije da potpiše dostavnicu, dostavljač će to označiti na dostavnici i ispisati slovima
dan predaje pismena i time se smatra da je pismeno dostavljeno.
Ako je dostavljanje izvršeno nekom od lica navedenih u članu 72. ovog zakona, dostavlja č će na
dostavnici označiti lice kome je pismeno predato i odnos tog lica prema licu kome se dostavljanje
trebalo izvršiti.
Ako je dostavljanje izvršeno po članu 74. ovog zakona, na dostavnici treba označiti dan izvršenog
saopštenja, kao i dan predaje pismena nadležnom organu na čijem se području nalazi prebivalište,
odnosno boravište lica kome se dostavljanje vrši ili pošti njegovog prebivališta, odnosno boravišta.
6. Greške u dostavljanju

Ako pri dostavljanju bude u činjena greška, smatra će se da je dostavljanje izvršeno onog dana za
koji se utvrdi da je lice kome je pismeno namenjeno dobilo to pismeno.
Ako je dostavnica nestala, dostavljanje se može dokazivati i drugim sredstvima.

Glava VI
ROKOVI

Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu biti određeni rokovi.
Ako rokovi nisu odre đeni zakonom ili drugim propisom, odre đuje ih, s obzirom na okolnosti
slučaja, službeno lice.
Rok koji je odredilo službeno lice, kao i rok odre đen propisima za koji je predviđena mogu ćnost
produženja, može se produžiti na predlog strank e koji je podnesen pre isteka roka, ako postoje
opravdani razlozi za produženje.

Rokovi se računaju na dane, mesece i godine.
Kad je rok odre đen po danima, dan u koji je dostavljanje izvršeno, odnosno u koji pada događaj
od koga treba ra čunati
trajanje roka, ne urač unava se u rok, već se za po četak roka uzima prvi

naredni dan. Rok koji je odre đen po mesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog
dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje izvršeno,
odnosno danu u koji pada doga đa j o d k o g a s e r ačuna trajanje roka. Ako nema tog dana u
poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.
Završetak roka može se označiti i kalendarskim danom.

Početak i tok rokova ne sprečavaju neradni dani.
Ako poslednji dan roka pada u neradni dan, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Podnesak je podnesen u roku ako je pre nego što je rok istekao predat nadležnom organu.
Kad je podnesak upućen poštom preporučeno, dan predaje pošti, smatra se danom predaje organu
kome je upućen.
Kad je podnesak upućen telefaksom, dan prijema telefaksa smatra se danom predaje organu.
Za lica lišena slobode, dan predaje podneska ustanovi u kojoj se nalaze smatra se danom predaje
organu kome je upućen.
Ako je organ odredio dan kad će se raspravljati o podnesku koji je stranka dužna da podnese, pa je
pozvao stranku da podnesak dostavi do odre đenog dana, organ je dužan da uzme u razmatranje
podnesak koji je primljen pre početka raspravljanja.

Glava VII
POVRAĆAJ U PREĐAŠNjE STANjE

Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da u roku izvrši neku radnju postupka, pa je usled
tog propuštanja isklju čena od vršenja te radnje, dozvoli će se po njenom predlogu, povra ćaj u
pređašnje stanje.
Na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak, dozvoliće se povraćaj u pređašnje
stanje i kad je ona iz neznanja ili o čiglednom omaškom podnesak blagovremeno poslala poštom,
odnosno predala nenadležnom organu.
Povraćaj u pređašnje stanje dozvoliće se i kad je stranka o čiglednom omaškom prekoračila rok, a
podnesak je ipak primljen kod nadležnog organa na jkasnije tri dana od dana isteka roka, ako bi
stranka zbog zakašnjenja izgubila neko pravo.

Stranka je dužna da u predlogu za povra ćaj u pređašnje stanje iznese okolnosti zbog kojih je bila
sprečena da u roku izvrši propuštenu radnju i da te okolnosti učini verovatnim.
Predlog za povraćaj u pređašnje stanje ne može se zasnivati na okolnosti koju je organ ve ć ranije
ocenio kao nedovoljnu za produženje roka ili odlaganje rasprave.
Ako se povra ćaj u pre đašnje stanje traži zbog toga što je propušteno da se podnese nekakav
podnesak, predlogu treba priložiti i taj podnesak.

Predlog za povraćaj u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana računajući od dana kad je
prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za propuštanje,
onda od dana kad je to saznala.
Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.
Ako se propusti rok za traženje povraćaja u pređašnje stanje, ne može se tražiti povraćaj u pređašnje
stanje zbog propuštanja ovog roka.

Predlog za povraćaj u pređašnje stanje podnosi se organu kod koga je trebalo izvršiti propuštenu
radnju.
O predlogu za povraćaj u pređašnje stanje odlučuje zaključkom organ kod koga je trebalo izvršiti
propuštenu radnju.
Neblagovremeno podnesen predlog za povra ćaj u pre đašnje stanje odbaci će se bez daljnjeg
postupka.
Ako su činjenice na kojima se predlog za povra ćaj u pređašnje stanje zasniva opštepoznate, organ
može odlučiti o tom predlogu bez izjašnjenja protivne stranke.

Protiv zaključka kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje nije dopuštena žalba osim ako je
povraćaj dozvoljen po predlogu koji je neblagovremeno podnesen ili je nedopušten ( član 93. stav
3.).
Protiv zaklju čka kojim je odbijen predlog za povr
aćaj u pre đašnje stanje dopuštena je posebna
žalba, ako je zaključak doneo prvostepeni organ.
Žalba nije dopuštena protiv zaključka o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje koji je doneo organ
nadležan za rešavanje u drugom stepenu o glavnoj stvari.

Predlog za povraćaj u pređašnje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ o tom predlogu može
privremeno prekinuti postupak dok zaključak o predlogu ne postane konačan.

Kad je povraćaj u pređašnje stanje dozvoljen postupak se vraća u ono stanje u kom se nalazio pre
propuštanja, a poništavaju se sva rešenja i zaključci koje je organ doneo u vezi sa propuštanjem.

Glava VIII
ODRŽAVANjE REDA

Službeno lice koje rukovodi radnjom postupka dužno je da se stara o održavanju reda u radu.
Službeno lice je ovlašć eno da opominje lica koja ometaju rad i odre đuje mere potrebne za
održavanje reda.
Lica koja prisustvuju nekoj radnji postupka ne smeju nositi oružje ili opasno oruđe.

Lice koje, i pored opomene, ometa rad pri vršenju radnje postupka može biti udaljeno. Lice koje
učestvuje u radnji postupka može biti udalje no tek pošto je prethodno bilo opomenuto da će biti
udaljeno i pošto su mu predočene pravne posledice takve mere. Udaljenje zbog ometanja rada izriče
službeno lice koje rukovodi radnjom postupka.

Ako na osnovu odredbe člana 98. bude udaljena stranka koja nema punomo ćnika, ili ako bude
udaljen punomoćnik čiji vlastodavac nije prisutan, službeno lice koje rukovodi radnjom postupka
pozvaće lice koje se udaljava da postavi svog punomoćnika. Ako pozvano lice to ne učini, službeno
lice može odgoditi radnju na trošak lica, koje je odbilo da postavi svog punomoćnika, a može mu i
samo postaviti punomoćnika, ako je to potrebno.Takav punomoćnik može zastupati stranku samo
u radnji postupka sa koje je stranka udaljena.

Ko u radnji postupka teže naruši red, može se pored udaljenja, kazniti novčanom kaznom do 100
KM.
Kazna iz stava 1. ovog člana ne isključuje druge oblike odgovornosti.
Kaznom iz stava 1. ovog člana može biti kažnjeno i lice koje svojim podneskom grubo povredi
ugled organa ili službenog lica.

Novčanu kaznu zbog radnji predvi đenih u č lanu 100. stav 1. izri če službeno lice koje rukovodi
radnjom postupka.
Protiv zaključka o kazni može se izjaviti posebna žalba. Žalba protiv zaključka ne odlaže izvršenje
kazne.

Glava IX
TROŠKOVI POSTUPKA
1. Troškovi organa i stranaka

Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak, kao što su: putni troškovi službenih
lica, izdaci za svedoke, veštake tumač e, odnosno prevodioce, uviđaj, oglase, i sl, a koji su nastali
sprovođenjem postupka, padaju po pravilu, na teret onoga koji je postupak izazvao.
Kad lice koje u čestvuje u postupku prouzrokuje svojom krivicom troškove pojedinih radnji u
postupku, dužno je da ih snosi.
Kad je postupak koji je pokrenut po službenoj dužnosti okon čan povoljno po stranku, troškove
postupka snosi organ.

Svaka stranka snosi po pravilu, svoje troškove prouzrokovane postupkom, kao što su putni
troškovi, izgubljena zarada, izdaci za takse, pravno zastupanje, stručno pomaganje i sl.
Kad u postupku u čestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je izazvala
postupak, a koji je po nju nepovoljno okončan, dužna je da protivnoj stranci nadoknadi opravdane
troškove. Ako je u takvom slu čaju neka od stranaka delimi čno uspela sa svojim zahtevom, dužna
je da protivnoj stranci nadoknadi troškove srazmerno delu zahteva u kome nije uspela. Stranka koja
je iz obesti prouzrokovala protivnoj stranci troš kove u postupku, dužna je da joj te troškove
nadoknadi.
Troškovi za pravno zastupanje nadokna đuju se samo u slu čajevima kad je tako zastupanje bilo
nužno i opravdano.
Zahtev za naknadu troškova po odredbama st. 2. i 3. ovog člana mora biti stavljen na vreme, tako
da organ može o njemu odlučiti u rešenju. U protivnom stranka gubi pravo na naknadu troškova.
Službeno lice dužno je da na to upozori stranku.
Svaka stranka snosi svoje troškove postupka koji je završen poravnanjem, ako u poravnanju nije
drukčije određeno.
Troškove stranke i drugog lica u postupku pr ouzrokovane postupkom pokrenutim po službenoj
dužnosti, a koje stranka, odnosno drugo lice u po stupku nije izazvalo svojim ponašanjem snosi
organ.

Troškove postupka u vezi sa izvršenjem snosi izvršenik. Ako se ovi troškovi od njega ne mogu
naplatiti, snosi ih tražilac izvršenja.

Ako se postupak pokre će po zahtevu stranke, a sa sigurnoš ću se može predvideti da će izazvati
posebne izdatke (u vezi sa uviđajem, veštačenjem, dolaskom svedoka i sl.), organ može zaključkom
odrediti da stranka unapred položi potreban iznos za pokri će tih troškova. Ako stranka ne položi
taj iznos u određenom roku, organ može odustati od izvo đenja tih dokaza ili obustaviti postupak,
osim ako produženje postupka zahteva javni interes.

U rešenju kojim se postupak o glavnoj upravnoj stvari završava, odre đuje se ko snosi troškove
postupka, njihov iznos, kome se i u kom roku imaju isplatiti.
U rešenju se mora posebno navesti da li će onaj ko snosi troškove morati da nadoknadi troškove
drugoj stranci (član 103. st. 2. i 3.).
Ako troškove postupka snosi više lica troškovi će se izme đu njih razdeliti na jednake delove,
odnosno u odgovarajućoj srazmeri.
Ako organ u rešenju ne odluči o troškovima, navešće da će o troškovima doneti poseban zaključak.

Svedoci, veštaci, tuma či, prevodioci i službena lica imaju pravo na naknadu troškova putovanja,
izdataka izazvanih boravkom u mestu, a ako im za rada za to vreme ne pr ipada imaju pravo i na
naknadu izgubljene zarade. Pored naknade, veštaci, tumači i prevodioci imaju pravo i na nagradu.
Zahtev za naknadu, odnosno nagradu svedoci, veštaci, tuma či i prevodioci dužni su da postave
prilikom saslušanja, davanja mišljenja, tumač enja, odnosno prevođenja. U protivnom, gube to
pravo. Službeno lice dužno je da ih na to upozori.
Iznos naknada, odnosno nagrade odre đuje zaključkom organ, određujući ko je dužan da ih plati i
u kom roku. Protiv tog zaključka dopuštena je posebna žalba.
2. Oslobađanje od plaćanja troškova

Organ može osloboditi stranku od pla ćanja troškova u celini ili delimi čno, ako nađe da ih ona ne
može podneti bez štete po nužno izdržavanje sebe i svoje porodice. Organ donosi zaključak o t
ome
po predlogu stranke, na osnovu uverenja i ostalih dokaza o njenom imovnom stanju koje izdaje
nadležni organ.
Oslobađanje od plaćanja troškova odnosi se na oslobađanje od taksa i drugih izdataka organa koji
vodi postupak.
Strani državljani oslobodi će se od pla ćanja troškova samo pod uslovom uzajamnosti. U slu čaju
sumnje o postojanju uzajamnosti, objašnjenje daje republički organ nadležan za poslove uprave.

Organ može u toku postupka ukinuti zaklju čak o oslobađanju od plaćanja troškova ako utvrdi da
više ne postoje razlozi zbog kojih je stranka bila oslobođena od plaćanja troškova.

Protiv zaključka kojim se odbija zahtev stranke za osloba đanje od plaćanja troškova, kao i protiv
zaključka iz člana 109. stranka može izjaviti posebnu žalbu.

DRUGI DEO
PRVOSTEPENI POSTUPAK

Glava X
POKRETANjE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA
1. Pokretanje postupka

Postupak pokreće nadležni organ po službenoj dužnosti povodom zahteva stranke.

Nadležni organ će pokrenuti postupak po službenoj dužnosti kad to određuje zakon ili drugi propis
i kad utvrdi ili sazna da, s obzirom na postoje će činjenično stanje, treba pokrenuti postupak radi
zaštite javnog interesa.
Pri pokretanju postupka po službenoj dužnosti nadležni organ uzima u obzir i eventualne
predstavke građana, organizacija i organa.

Postupak je pokrenut čim organ izvrši ma koju radnju radi vođenja postupka.
Ako organ povodom zahteva stranke utvrdi da nema uslova za pokretanje postupka, done će
zaključak o odbacivanju zahteva stranke. Protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna žalba.

U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i vođenje postupka
potreban zahtev stranke, nadležni organ može pokrenuti i voditi postupak samo ako takav zahtev
postoji.
Ako u upravnim stvarima u kojima je propisan rok za podnošenje zahtjeva stranka podnese zahtjev
po isteku roka, nadležan organ će takav zahtjev zaklju čkom odbaciti kao neblagovremen. Protiv
tog zaključka dozvoljena je posebna žalba.

2. Spajanje upravnih stvari u jedan postupak

Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i istom pravnom
osnovu, i ako je organ u pogledu svih predmeta stvarno nadležan može se pokrenuti i voditi jedan
postupak i onda kad je reč o pravima i obavezama više stranaka.
Pod istim uslovima jedna ili više stranaka mogu u jednom postupku ostvarivati i više razli čitih
zahteva.
O vođenju jednog postupka u slučajevima iz st. 1. i 2. organ će doneti zaključak. Protiv tog zaključka
se može izjaviti posebna žalba.

Organ može javnim saopštenjem pokrenuti postupak prema većem broju lica koja mu nisu poznata
ili se ne mogu odrediti, a koja u postupk u mogu imati položaj stranke, ako je re č o bitno istom
zahtevu prema svima njima.

Kad se u smislu člana 115. ovog zakona vodi jedan pos tupak ili kad je postupak pokrenut javnim
saopštenjem u smislu člana 116, svaka stranka istupa u postupku samostalno.
Ukoliko se u postupku iz stava 1. ovog člana preduzimaju određene mere prema strankama, mora
se odrediti koja se od tih mera odnosi na koju od stranaka, osim ako se radi o strankama koje u
postupku zajednički učestvuju sa istovetnim zahtevima ili ako zakonom nije drukčije propisano.
3. Izmena zahteva

Nakon pokretanja postupka, stranka može do donošen ja prvostepenog rešenja proširiti zahtev ili
umesto ranijeg zahteva postaviti drugi, bez obzira na to da li se prošireni ili izmenjeni zahtev zasniva
na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom činjeničnom
stanju.
Ako organ ne dozvoli proširenje ili izmenu zahteva, doneće o tome zaključak. Protiv tog zaključka
dopuštena je posebna žalba.
4. Odustanak od zahteva

Stranka može odustati od svog zahteva u toku celog postupka.
Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od tog zahteva, organ će
doneti zaključak kojim se postupak obustavlja. O tome će biti obaveštena protivna stranka, ako je
ima.

Ako je dalje vo đenje postupka potrebno u javnom interesu ili kad to zahteva protivna stranka,
organ će produžiti vođenje postupka.
Kad je postupak pokrenut po službenoj dužnosti organ može obustaviti postupak. Ako je postupak
u istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut po zahtevu stranke, postupak će se nastaviti ako stranka
to zahteva.
Protiv zaključka kojim se postupak obustavlja dopuštena je posebna žalba.

Stranka odustaje od svog zahteva podneskom ili izjavom koju daje na zapisnik organu koji vodi
postupak. Stranka može opozvati svoj odustanak od zahteva, sve dok organ ne donese zaključak o
obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci.
Pojedina radnja ili propuštanje stranke može se sm atrati odustankom od za hteva samo kad je to
zakonom određeno.
Ako je stranka odustala od zahteva posle donošenja prvostepenog rešenja, a pre isteka roka za žalbu
zaključkom o obustavljanju postupka poništava se prvostepeno rešenje ako je njime zahtev stranke
bio u celini ili delimično pozitivno rešen. Ako je stranka odustala od zahteva posle izjavljene žalbe,
a pre nego što joj je dostavljeno rešenje doneseno povodom žalbe, zaklju čkom o obustavljanju
postupka poništava se prvostepeno rešenje kojim je zahtev stranke bio usvojen bilo u celini ili
delimično, ako je stranka u celini ili delimično, odustala od svog zahteva.

Stranka koja je odustala od zahteva dužna je da snosi troškove koji su nastali do obustavljanja
postupka, osim ako posebnim propisima nije drukčije određeno.
5. Poravnanje

Ako u postupku učestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim zahtevima, službeno lice nastoja će u
toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili u pojedinim pitanjima.
Poravnanje mora biti uvek jasno i odre đeno, i ne sme biti na štetu javnog interesa, javnog morala
ili pravnog interesa trećih lica. Službeno lice mora na to paziti po službenoj dužnosti. Ako se utvrdi
da bi poravnanje bilo na štetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa trećih lica, organ
koji vodi postupak neće prihvatiti da se zaključi poravnanje, i o tome će doneti zaključak.
Poravnanje se upisuje u zapisnik. Poravnanje je zaključeno kad stranke, posle pročitanog zapisnika
o poravnanju potpišu zapisnik. Overen prepis zapisnika predaće se strankama ako ga traže.
Poravnanje ima snagu izvršnog rešenja donesenog u postupku (izvršna isprava).
Organ pred kojim je zaključeno poravnanje doneće zaključak kojim će pos
tupak obustaviti u celini
ili delimično.
Protiv zaključka o obustavljanju, odnosno o nastavljanju postupka dopuštena je posebna žalba.

Glava XI
POSTUPAK DO DONOŠENjA REŠENjA

A. OPŠTA NAČELA
1. Zajedničke odredbe

Pre donošenja rešenja utvrđuju se sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje
rešenja i strankama omogućuje da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese.
Činjenice i okolnosti iz stava 1. ovog člana utvr đuju se u skrać enom postupku ( član 129.) ili u
posebnom ispitnom postupku (član 130.).

Službeno lice može u toku postupka upotpunjavati činjenično stanje i izvoditi dokaze radi
utvrđivanja i onih činjenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisu bile utvrđene.
Službeno lice odrediće po službenoj dužnosti izvođenje svakog dokaza ako oceni da je to potrebno
radi razrešenja stvari.
Službeno lice pribavi će po službenoj dužnosti podatke o č injenicama o kojima se vodi službena
evidencija.

Činjenično stanje na kom zasniva zahtev stranka je dužna da iznese tačno, potpuno i određeno.
Ako se ne radi o činjenicama koje su opštepoznate, stranka je dužna da za svoj e navode predloži
dokaze i da ih po mogu ćnosti podnese. Ako stranka tako ne postupi, službeno lice pozva će je da
to učini. Od stranke se neće tražiti da podnese dokaze, koje brže i lakše može pribaviti organ, niti
da podnosi javne isprave koje organi nisu dužni izdavati po članu 160. ovog zakona.
Ako stranka nije u naknadno određenom roku predložila, odnosno podnela dokaze, organ će
zaključkom odbaciti zahtev. Protiv tog zaključka dopuštena je posebna žalba.

Stranka daje izjavu, po pravilu, usmeno, a može je dati i pismeno.
Kad se radi o složenoj upravnoj stvari ili kad su p
otrebna određena stručna objašnjenja, službeno
lice može naložiti stranci da podnese pismen u izjavu, u ostavljenom roku. U takvom slu čaju i
stranka ima pravo da traži da joj se dopusti davanje pismene izjave.

Ako je stranci naloženo ili dopušteno da podnese pismenu izjavu, ne može joj se usled toga oduzeti
pravo da svoju izjavu da i usmeno.

Ako se u postupku pojavi lice koje do tada nije učestvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva da
učestvuje u postupku kao stranka, službeno lice će ispitati njegovo pravo da bude stranka i o tome
će doneti zaključak. Protiv zaključka kojim se ne priznaje to pravo dopuštena je posebna žalba.

Službeno lice je dužno da upozori stranku na njen a prava u postupku i da joj ukazuje na pravne
posledice njenih radnji ili propuštanja u postupku.
2. Skraćeni postupak

Organ može po skraćenom postupku rešiti stvar:
1) ako je stranka u svom zahtevu navela činjenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se može
utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje može utvrditi na osnovu opštepoznatih činjenica ili činjenica
koje su organu poznate;
2) ako se stanje stvari može utvrditi na osnov u službenih podataka kojima organ raspolaže a nije
potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno pravnih interesa;
3) ako je propisom predvi đeno da se upravna stvar može rešiti na podlozi činjenica ili okolnosti
koje nisu potpuno utvrđene ili se dokazima samo posredno utvr đuju, pa su činjenice ili okolnosti
učinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da se zahtevu stranke ima udovoljiti;
4) ako se radi o preduzimanju hitnih mera u javnom interesu koje se ne mogu odlagati, a činjenice
na kojima rešenje treba da bude zasnovano su utvrđene ili bar učinjene verovatnim.
3. Poseban ispitni postupak

Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje
su značajne za rešavanje stvari ili radi davanja strankama mogućnosti da ostvare i zaštite svoja prava
i pravne interese.
Tok ispitnog postupka odre đuje, prema okolnostima pojedinog slu čaja službeno lice, u skladu sa
odredabama ovog zakona i drugih propisa koji se odnose na upravnu stvar o kojoj se radi.
U granicama iz stava 1. i 2. ovog člana službeno lice: određuje koje radnje u postupku treba izvršiti
i izdaje naređenja za njihovo izvršenje, određuje red kojim će s
e pojedine radnje izvršiti i rokove u
kojima će se izvršiti ako nisu propisani zakonom, određuje usmenu raspravu i saslušanja, kao i sve
što je potrebno za njihovo održavanje, odlu čuje koji ć e se dokazi izvesti, kojim dokaznim
sredstvima, te o svim predlozima i izjavama.

Službeno lice odlučuje da li će se raspravljanje i dokazivanje vršiti odvojeno o pojedinim pitanjima
ili zajedno za sva pitanja.

Stranka ima pravo da učestvuje u ispitnom postupku, da daje potrebne podatke i brani svoja prava
i pravne interese.
Stranka ima pravo da iznosi činjenice koje mogu biti od uticaja na rešenje stvari i da pobija tačnost
navoda koji se ne slažu sa njenim navodima. Ona ima pravo da sve do donošenja rešenja dopunjuje
i objašnjava svoje navode, a ako to čini posle održane usmene rasprave, dužna je da obrazloži zbog
čega to nije učinila na raspravi.
Službeno lice dužno je da pruži mogu ćnost stranci da se izjasni o svim okolnostima i činjenicama
koje su iznesene u ispitnom postupku, o predlozima i predloženim dokazima, da u čestvuje u
izvođenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i veštacima preko službenog
lica, a sa njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvođenja dokaza i da
se o tome izjasni. Organ ne će doneti rešenje pre nego što stranci pruži moguć nost da se izjasni o
činjenicama i okolnostima na kojima treba da se za sniva rešenje, a o kojima stranci nije bila data
mogućnost da se izjasni.
4. Prethodno pitanje

Ako organ naiđe na pitanje bez čijeg se rešenja ne može rešiti sama upravna stvar, a to pitanje čini
samostalnu pravnu celinu za čije je rešavanje nadležan sud ili neki drugi organ, (prethodno pitanje),
on može pod uslovima iz ovog zakona sam raspraviti to pitanje ili postupak prekinuti dok nadležni
organ to pitanje ne reši. O prekidu postupka donosi se zaključak, protiv kojeg je dopuštena posebna
žalba.
Ako je organ koji vodi postupak sam rešio prethod no pitanje, rešenje takvog pitanja ima pravno
dejstvo samo u upravnoj stvari u kojoj je to pitanje rešeno.
U pitanju postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca organ je vezan pravosnažnom
presudom suda kojom se optuženi oglašava krivim.

Organ mora prekinuti postupak kad se pr ethodno pitanje odnosi na postojanje krivi čnog dela, na
postojanje braka, na utvrđivanje očinstva i materinstva ili kad je to zakonom određeno.
Kad se prethodno pitanje odnosi na krivi čno delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj

dužnosti, a nema mogućnosti za krivično gonjenje, organ koji vodi postupak raspraviće i to pitanje.

Ako se zbog prethodnog pitanja ne mora prekinuti postupak, organ koji vodi ovaj postupak može
sam rešiti prethodno pitanje kao sastavni deo te upravne stvari.

Ako organ koji vodi postupak ne uzme prethodno pitanje u raspravljanje u smislu člana 134. a
postupak za rešavanje prethodnog pitanja koji se može voditi samo po službenoj dužnosti još nije
pokrenut, tražiće da nadležni organ pokrene postupak o tom pitanju.
U upravnoj stvari u kojoj se postupak za rešavanje prethodnog pitanja pokreće povodom zahteva
stranke, organ može zaključkom naložiti jednoj od stranaka da u cilju rešavanja prethodnog pitanja
traži od nadležnog organa pokretanje postupka, odre đujući joj rok u kojem je dužna da to u čini, i
da o podnesenom traženju podnese dokaz. Pri tom će organ koji vodi upravni postupak upozoriti
stranku na posledice propuštanja. Rok za traženje pokretanja postupka za rešavanje prethodnog
pitanja počinje teći od dana kad zaključak postane konačan.
Ako stranka iz stava 2. ovog člana ne podnese u određenom roku dokaz da je od nadležnog organa
tražila pokretanje postupka po prethodnom pitanju, smatraće se da je odustala od zahteva, a organ
koji vodi upravni postupak obustavi će postupak. Ako to nije uč inila protivna stranka, organ će
nastaviti postupak i sam raspraviti prethodno pitanje.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana dopuštena je posebna žalba.

Postupak prekinut zbog rešavanja prethodnog pitanja pred nadležnim organom nastaviće se kad se
konačno odluči o tom pitanju.
5. Usmena rasprava

Službeno lice odre đuje, po svojoj inicijativi ili po predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom
slučaju kad je to korisno za razrešenje stvari, a mora je odrediti:
1) u upravnim stvarima u kojima učestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima ili
2) kad se treba izvršiti uviđaj ili saslušanje svedoka ili veštaka.

Usmena rasprava je javna.
Službeno lice može isklju čiti javnost za celu usmenu raspravu ili samo za jedan deo po službenoj
dužnosti ili na zahtev stranke, odnosno zainteresovanog lica:
1) ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti;
2) ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost ometanja usmene rasprave;
3) ako treba da se raspravlja o odnosima u porodici;
4) ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju službenu, poslovnu, profesionalnu,
naučnu ili umetničku tajnu.
O isključenju javnosti donosi se zaključak koji mora biti obrazložen i javno objavljen.

Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zastupnike, punomo ćnike, predstavnike i
stručne pomagače.
Službeno lice može dopustiti da usmenoj raspravi sa koje je javnost isključena prisustvuju pojedina
službena lica i naučni radnici ako je to od interesa za njihovu službu, odnosno naučni rad. Službeno
lice će upozoriti ta lica da su dužna da čuvaju kao tajnu ono što na raspravi saznaju.

Organ je dužan da preduzme sve što je potre bno da se usmena rasprava obavi bez odugovla čenja
i po mogućnosti bez prekidanja i odlaganja.
Licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora se ostaviti dovoljno vremena da se pripreme za
raspravu i da dođu na vreme i bez vanrednih troškova. Pozvanim licima ostaviće se, najmanje osam
dana od dana dostavljanja poziva do dana rasprave.

Kad je za raspravljanje na usmenoj raspravi potrebno upoznavanje sa planovima, spisima ili drugim
predmetima, iste treba staviti na uvid pozvanim licima istovremeno sa odre đivanjem rasprave, a u
pozivu za raspravu označiti vreme i mesto kad i gde se oni mogu razgledati.

Organ je dužan da javno objavi odre đivanje usmene rasprave kad postoji opasnost da se
pojedinačni pozivi neće moći na vreme dostaviti, kad postoji verovatnoć a da ima zainteresovanih
lica koja se još nisu pojavila kao stranke, ili kad to nalažu drugi razlozi.
Javna objava usmene rasprave treba da sadrži sve podatke koji moraju biti navedeni u
pojedinačnom pozivu, kao i poziv da na raspravu do đe svako ko smatra da se upravna stvar ti če
njegovih pravnih interesa. Ta se objava saopštava na način propisan u članu 63. ovog zakona.

Usmena rasprava održa će se, po pravilu, u sedištu organa ko ji vodi postupak. Ako je potreban
uviđaj u mestu izvan sedišta organa, usmena rasprava se može održati na mestu uviđaja. Organ
može odrediti za usmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebno radi smanjenja troškova i zbog
potpunijeg, bržeg ili jednostavnijeg raspravljanja upravne stvari.

Službeno lice je dužno da na po četku
usmene rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a
u pogledu odsutnih da proveri da li su im pozivi uredno dostavljeni.
Ako neka od stranaka koja još nije saslušana nije došla na raspravu, a nije utvrđeno da joj je poziv
uredno dostavljen, službeno lice odloži će raspravu, osim ako je usmena rasprava na vreme javno
objavljena.

Ako na raspravu ne dođe stranka po čijem je zahtevu postupak pokrenut, iako je uredno pozvana,
a iz celokupnog stanja stvari se može pret postaviti da je odustala od zahteva, organ će obustaviti
postupak. Protiv tog zaklju čka dopuštena je posebna žalba. Ako se ne može pretpostaviti da je
stranka odustala od zahteva ili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastaviti po službenoj
dužnosti, službeno lice će, prema okolnostima slu čaja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili ć e je
odložiti.
Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano izostane iako je uredno pozvana,
službeno lice može sprovesti raspravu i bez nje, a može na njen trošak i odložiti usmenu raspravu,
ako je to potrebno radi pravilnog rešenja upravne stvari.

Ako prisutna stranka i pored upozorenja na posledice, ne stavi u toku rasprave primedbu na radnje
koje se na raspravi preduzimaju, smatra će se da nema primedbi. Ako ta stranka kasnije stavi
primedbu na radnje preduzete na raspravi, organ će ceniti i tu primedbu, ako ona može imati uticaja
na rešavanje stvari, i ako nije data posle rasprave s ciljem odugovlačenja postupka.
Ako stranka koja je pozvana javnim saopštenjem n ije došla na raspravu, a primedbe na radnje
preduzete na raspravi stavi posle rasprave, ove će se primedbe uzeti u obzir pod uslovima iz stava
1. ovog člana.

Na usmenoj raspravi treba se raspraviti i utvrditi ono što je predmet ispitnog postupka.
Ako se predmet ne može raspraviti na jednoj raspravi, službeno lice će prekinuti raspravu i zakazati
što pre njen nastavak. Za taj nastavak službeno lice ć e preduzeti sve mere koje su propisane za
određivanje rasprave, a prisutnim licima može us meno saopštiti te mere, kao i vreme i mesto
nastavka rasprave. Prilikom nastavka rasprave službeno lice izneće u glavnim crtama tok dotadašnje
rasprave.
Za izvođenje pismenih dokaza koji se naknadno podnesu ne mora se ponovo određivati rasprava,
ali će se stranci dati mogućnost da se o tim dokazima izjasni.
B. DOKAZIVANjE
1. Opšte odredbe

Činjenice na podlozi kojih se donosi rešenje (odlučne činjenice) utvrđuju se dokazima.
Kao dokazno sredstvo upotrebiće se sve što je podesno za utvrđivanje stanja stvari i što odgovara
pojedinom sluč aju, kao što su isprave, odnosno mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te
kopije, iskazi svedoka, izjave stranke, nalazi i mišljenje veštaka, uviđaji i dr.

O tome da li neku činjenicu treba utvrđivati ili ne, odlu čuje službeno lice, prema tome da li ta
činjenica može imati uticaja na rešavanje upravn e stvari. Dokazi se, po pravilu, izvode pošto se
utvrdi šta je u pogledu činjenica sporno ili šta treba dokazivati.
Ne treba dokazivati činjenice koje su opštepoznate.
Ne treba dokazivati ni č injenice čije postojanje zakon pretpostavlja, ali je dopušteno dokazivanje
nepostojanja tih činjenica, ako zakonom nije drukčije određeno.

Ako je dokazivanje pred organom koji vodi pos tupak neizvodljivo, povezano s nesrazmernim
troškovima ili velikim gubitkom vremena, dokazivanje se može izvoditi pred zamoljenim organom.

Kad je propisom predvi đeno da se stvar može rešiti na podlozi činjenica ili okolnosti koje nisu
potpuno utvrđene ili se dokazima samo posredno utvr đuju (činjenice i okolnosti koje su u činjene
verovatnim), izvođenje dokaza u tom cilju nije vezano za odredbe ovog zakona o izvođenju dokaza.

Ako organu koji rešava u upravnoj stvari nije poznato pravo koje važi u stranoj državi, može se o
tome obavestiti kod republičkog organa uprave.
Organ koji rešava u upravnoj stvari može od stranke zatražiti da podnese javnu ispravu koju je
izdao nadležni inostrani organ kojom se potvr đuje koje pravo važi u toj državi. Dopušteno je
suprotno dokazivanje od onog što je sadržano u toj ispravi, ako me đunarodnim ugovorom nije
drukčije predviđeno.
2. Isprave

Isprava koju je u propisanom obliku izdao or gan, odnosno privredno društvo, ustanova ili
organizacija na osnovu javnog ovlašćenja (javna isprava), dokazuje ono što se u njoj potvrđuje. Ta
isprava može biti prilagođena elektronskoj obradi podataka.
U postupku dokazivanja, mikrofilmska kopija is prave, odnosno reprodukcija te kopije izjedna čva
se sa ispravom iz stava 1. ovog člana ako je tu mikrofilmsku kopiju, odnosno reprodukciju te kopije,
izdao organ, privredno društvo, ustanova ili organizacija u vršenju javnih ovlašćenja.
Dopušteno je dokazivati da su u ispravi iz stava 1. ovog člana, činjenice neistinito potvrđene ili da

su te isprave neispravno sastavljene.
Dopušteno je dokazivati da mikrofilmska kopija, odnosno reprodukcija te kopije nije verna
originalu.

Ako je na ispravi nešto precrtano, ostrugano, izbrisano, ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi
drugi spoljni nedostaci, službeno lice će oceniti prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meri
umanjena dokazna vrednost isprave, ili je ispr ava izgubila dokaznu vrednost za rešavanje u
upravnoj stvari.

Isprave koje služe kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organ. Stranka podnosi ispravu u
originalu, mikrofilmskoj kopiji isprave ili u reprodukciji te kopije ili u overenom prepisu, a može je
podneti i u običnom prepisu. Kad stranka podnese ispravu u overenom prepisu službeno lice može
tražiti da stranka pokaže originalnu ispravu, a kad podnese ispravu u obi čnom prepisu, službeno
lice će utvrditi da li je taj prepis veran originalu. Mikrofilmska kopija ispr ave ili reprodukcija te
kopije koju je izdao organ, privredno društvo, ustanova ili organizacija u vršenju javnih ovlašćenja
ima dokaznu vrednost javne isprave, iz člana 152. stav 1. ovog zakona.
Ako je organ koji je za to bio nadležan neke činjenice ili okolnosti već utvrdio ili su one dokazane
u javnoj ispravi (kao lič na karta, izvod iz mati čne knjige i dr.), organ koji vodi postupak uze će te
činjenice i okolnosti kao dokazane. Kad je u pitanju sticanje ili gubljenje prava, a postoji
verovatnoća da su se te činjenice i okolnosti naknadno izmenile, ili ih na osnovu posebnih propisa
treba utvrđivati, službeno lice će tražiti da stranka podnese dokaze o tim činjenicama i okolnostima,
ili će ih organ sam pribaviti.

Službeno lice može naložiti stranci da podnese ispravu na koju se poziva, ako raspolaže istom ili je
može pribaviti.
Ako se isprava nalazi kod suprotne stranke, a ona ne će dobrovoljno da je podnese ili pokaže,
službeno lice će pozvati tu stranku da podnese ili pokaže ispravu na raspravi, da bi se druge stranke
o njoj mogle izjasniti.
Ako stranka kojoj je naloženo da podnese, odnos no pokaže ispravu ne postupi po pozivu, organ
će ceniti, s obzirom na sve okolnosti slučaja, od kakvog je to uticaja za rešavanje upravne stvari. U
takvom slu čaju organ može toj stranci izre ći nov čanu kaznu za povredu procesne discipline u
iznosu do 100 KM, a tu kaznu može ponovo izre ći u istom iznosu, odnosno sve dok stranka ne
pristane da podnese, odnosno pokaže ispravu. Protiv zaklju čka kojim je izreč ena novčana kaz
na
stranka može izjaviti posebnu žalbu, koja ne zadržava izvršenje tog zaključka.

Ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa, privrednog društva,
ustanove ili organizacije koja ima javno ovlašćenje za rešavanje u upravnim stvarima, a stranka koja
se pozvala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organ će pribaviti istu po službenoj dužnosti.

Ako se isprava nalazi kod tre ćeg lica, koje ne će da je pokaže, organ će doneti zaklju čak kojim će
naložiti tom licu da pokaže ispravu na raspravi, da bi se stranke mogle o njoj izjasniti.
Treće lice može uskratiti pokazivanje isprave iz razloga iz kojih svedok može uskratiti svedočenje.

Protiv trećeg lica koje bez opravdanog razloga odbije da pokaže ispravu postupi će se kao protiv
svedoka koji odbija da svedoči.
Protiv zaklju čka kojim se nare đuje pokazivanje isprave, kao i protiv zaklju čka o kazni zbog
nepokazivanja isprave, treće lice ima pravo žalbe, koja odlaže izvršenje zaključka.
Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod trećeg lica dužna je naknaditi troškove koje je
to lice imalo u vezi sa pokazivanjem isprave.

Isprave koje su izdali inostrani organi, a koje u državi u kojoj su izdate važe kao javne isprave,
imaju, pod uslovima uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domaće javne isprave, ako su propisno
overene.
Uverenje

Organi izdaju uverenja odnosno druge is prave (certifikate, potvrde i dr.) o činjenicama o kojima
vode službenu evidenciju.
Uverenja i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija moraju se izdavati
saglasno podacima iz službene evidencije. Ta kva uverenja, odnosno druge isprave imaju zna čaj
javne isprave.
Uverenje i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija izdaju se stranci na
usmeni zahtev, po pravilu istog dana kad je stranka zatražila izdavanje uverenja, odnosno druge
isprave, a najkasnije u roku od osam dana, ako propisom kojim je ustanovljena službena evidencija
nije drukčije određeno.
Ako organ odbije zahtev za izdavanje uverenja, odnosno druge isprave dužan je da o tome donese
posebno rešenje. Ako u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva ne izda uverenje, odnosno
drugu ispravu, niti donese rešenje o odbijanju zahteva, stranka može izjaviti žalbu kao da je zahtev
odbijen.
Ako stranka, na osnovu dokaza kojima raspolaže, smatra da joj uverenje, odnosno druga isprava
nije izdata u skladu sa podacima iz službene evidencije, može zahtevati izmenu ili izdavanje novog
uverenja, odnosno nove isprave.
Ako u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za izmenu ili izdavanje novog uverenja,
odnosno nove isprave, organ ne postupi po zahtevu st ranke, stranka može izjaviti žalbu kao da je
njen zahtev odbijen.

Organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave i o činjenicama o kojima ne vode službenu
evidenciju ako je to određeno zakonom ili drugim propisom. U tom slučaju činjenice se utvrđuju u
postupku propisanim ovim zakonom.

Uverenje, odnosno druga isprava izdata na na čin predviđen stavom 1. ovog člana ne obavezuje
organ kojem je podnesena kao dokaz i koji treba da rešava o upravnoj stvari. Taj organ može
ponovo utvrđivati činjenice navedene u uverenju, odnosno drugoj ispravi.
Uverenje, odnosno druga isprava se stranci izdaje u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva,
a ako se tako ne postupi, smatraće se da je zahtev stranke odbijen.
3. Svedoci

Svedok može biti svako lice koje je sposobno da opazi činjenicu o kojoj treba da svedoči i koje je
u stanju da to svoje opažanje saopšti.
Lice koje u postupku učestvuje u svojstvu službenog lica ne može biti svedok.

Svako lice koje se kao svedok poziva dužno je da se odazove pozivu, a i da svedo či ako ovim
zakonom nije drukčije određeno.

Ne može se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja službene,
profesionalne, naučne i umetničke tajne, dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti.

Svedok može uskratiti svedočenje:
1) ako bi odgovorom na pojedina pitanja izloži o teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili
krivičnom gonjenju njega, njegovog srodni ka po krvi u pravoj liniji, a u pobo čnoj liniji do tre ćeg
stepena zaključno, njegovog bračnog druga ili srodnika po tazbini, do drugog stepena zaklju čno i
onda kad je brak prestao, kao i njegovog staraoca ili starinika, usvojioca ili usvojenika;
2) ako bi odgovorom na pojedina pitanja povredio obavezu, odnosno pravo da čuva poslovnu,
profesionalnu, naučnu ili umetničku tajnu;
3) o onome što je stranka poverila svedoku kao svom punomoćniku;
4) o onome o čemu se stranka ili drugo lice ispovedilo svedoku kao verskom ispovedniku.
Svedok se može osloboditi dužnosti svedo čenja i o pojedinim drugim pitanjima kad iznese važne
razloge za to. Ako je potrebno, on treba te razloge da učini verovatnim.
Svedok ne može zbog opasnosti od imovinske štete uskratiti svedočenje o pravnim poslovima pri
kojima je bio prisutan kao svedok, zapisni čar ili posrednik, o radnjama koje je u vezi sa spornim
odnosom preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, kao i o svakoj onoj radnji
o kojoj je na osnovu posebnih propisa dužan podneti prijavu ili dati izjavu.

Svedoci se saslušavaju pojedinačno bez prisustva svedoka koji će se kasnije saslušati.
Saslušani svedok ne sme se udaljiti bez dozvole službenog lica.
Službeno lice može već saslušanog svedoka ponovo saslušati a svedoke čiji se iskazi ne slažu može
suočiti.
Lice koje zbog bolesti ili telesne nesposobnosti ne može doći po pozivu ispitaće se u svom stanu.

Svedok će se prethodno upozoriti da je dužan govoriti istinu, da ne sme ništa pre ćutati i da može
na svoj iskaz biti zaklet, pa će mu se predočiti i posledice davanja lažnog iskaza.
Od svedoka će se zatim uzeti opšti lič ni podaci slede ćim redom: ime i prezime, zanimanje,
prebivalište, odnosno boravište, mesto rođenja, godine života i bra čno stanje. Ako je potrebno
svedok će biti ispitan i o okolnostima koje se tiču njegove verodostojnosti kao svedoka u predmetu
o kom se radi, a naročito o njegovim odnosima prema strankama.
Službeno lice će poučiti svedoka na koja pitanja može uskratiti svedočenje.
Posle toga svedoku će se postavljati pitanja o samom predmetu i pozva će se da iznese sve šta mu
je o tome poznato.
Nije dopušteno postavljati takva pitanja koja ukazuju na to kako bi trebalo odgovriti.
Svedok će se uvek upitati od kuda mu je poznato ono što svedoči.

Ako svedok ne zna jezik na kom se vodi postupak, ispitaće se preko prevodioca.
Ako je svedok gluv, pitanja ć e mu se postavljati pismeno, a ako je nem pozva će se da pismeno
odgovara. Ako se ispitivanje ne može izvršiti na ovaj na čin, pozvaće se kao tuma č lice koje se sa
svedokom može sporazumeti.

Pošto sasluša svedoka, službeno lice može odlu čiti da svedok položi zakletvu na svoj iskaz. Ne će
se zaklinjati svedok koji je maloletan ili koji ne može dovoljno da shvati značaj zakletve.
Zakletva se polaže usmeno izgovaranjem ovih reč i: "Zaklinjem se da sam o svemu o č emu sam
ovde pitan govorio istinu i da ništa što o ovoj stvari znam nisam prećutao".

Nemi svedoci koji znaju čitati i pisati zaklinju se na taj na čin što potpisuje tekst zakletve, a gluvi
svedoci će pročitati tekst zakletve. Ako nemi ili gluvi svedoci ne znaju čitati ni pisati zakle će se
preko tumača.

Ako svedok koji je uredno pozvan ne do đe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili
opravdanog razloga udalji s mesta gde treba da bude saslušan, organ može i narediti da se prinudno
dovede i da snosi troškove dovođenja, a može ga kazniti novčano do 50 KM.
Ako svedok do đe, a bez opravdanog razloga odbije da svedo či i ako je upozoren na posledice
odbijanja, može biti kažnjen nov čano do 50 KM, a ako i posle toga odbije da svedo či, može se
ponovo kazniti do 50 KM. Zaključak o izricanju novčane kazne donosi službeno lice u saglasnosti
sa službenim licem ovlašćenim za rešavanje u upravnoj stvari, a kod zamoljenog organau saglasnosti
sa rukovodiocem, odnosno starešinom tog organa, odnosno sa službenim licem ovlašć enim za
rešavanje u sličnim upravnim stvarima.
Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, službeno lice poništi će zaključ ak o kazni ili
troškovima. Ako svedok naknadno pristane da svedo či, službeno lice može poništiti zaključ ak o
kazni.
Službeno lice može odlučiti da svedok naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim izostankom
ili odbijanjem da svedoči.
Protiv zaključka o troškovima ili o novčanoj kazni donesenog na osnovu ovog člana, dopuštena je
posebna žalba.
4. Izjava stranke

Ako za utvrđivanje određene činjenice ne postoji neposredan dokaz, ili se takva činjenica ne može
utvrditi na osnovu drugih dokaza, za utvrđivanje te činjenice može se kao dokaz uzeti usmeno data
izjava stranke. Izjava stranke se može uzeti kao dokaz u upravnim stvarima malog zna čaja ako bi
određenu činjenicu trebalo utvrđivati saslušanjem svedoka koji živi u mestu udaljenom od sedišta
organa, ili ako bi usled pribavljanja drugih dokaza, bilo otežano ostvarivanje prava stranke.
Zakonom se može propisati da se i u slu čajevima, osim onih iz stava 1. ovog člana, odre đene
činjenice mogu dokazivati izjavom stranke.
Verodostojnost izjave ove stranke ceni se po načel
u propisanom u članu 9. ovog zakona.
Pre uzimanja izjave stranke službeno li ce dužno je upozoriti stranku na krivi čnu i materijalnu
odgovornost za davanje lažne izjave.
5. Veštaci

Kad je za utvrđivanje ili ocenu neke č injenice važne za rešavanje upravne stvari potrebno stru čno
znanje kojim ne raspolaže službeno lice, izvešće se dokaz veštačenjem.

Ako bi dokazivanje vešta čenjem bilo nesrazmerno skupo prema zna čaju ili vrednosti predmeta,
upravna stvar će se rešiti na osnovu drugih dokaznih sredstava.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, veštačenje će se izvršiti ako stranka to zahteva i pristane da snosi
troškove.

Radi izvođenja dokaza vešta čenjem, službeno lice odre đuje, po službenoj dužnosti ili na predlog
stranke, jednog veštaka, a kad oceni da će veštačenje biti složeno može odrediti dva i više veštaka.
Za veštaka će se odrediti lice koje je stručno, i koje ima posebno ovlašćenje za davanje nalaza, ocene
i mišljenja o pitanjima odgovarajuće struke, u skladu sa Zakonom o vještacima Republike Srpske.
Stranka će se izjasniti o predloženom vještaku, kao i o predmetu i obimu vještačenja.
Za veštaka se ne može odrediti lice koje ne može biti svedok.

Veštak se može osloboditi dužnosti vešta čenja iz opravdanih razloga, kao što su preoptere ćenost
veštačenjima, drugim poslovima i slično.
Oslobođenje od dužnosti vešta čenja može tražiti i rukovodila c, odnosno starešina, direktor
privrednog društva ili rukovodilac drugog pravnog lica, preduzetnik ili drugo fizi čko lice, gde je
veštak zaposlen.

Veštak može uskratiti veštačenje iz istih razloga iz kojih svedok može uskratiti svedočenje.
Veštak može biti oslobođen dužnosti veštačenja i kad je na osnovu posebnih propisa oslobođen te
dužnosti.

U pogledu izuzeća veštaka shodno se primenjuju odredbe o izuzeću službenih lica.
Stranka može tražiti izuze će veštaka ukoliko u čini verovatnim okolnosti koje dovode u pitanje
njegovo stručno znanje.
O izuzeću veštaka odlučuje službeno lice zaključkom.

Pre početka veštačenja veštaka treba u
pozoriti da je dužan da predmet veštačenja brižljivo razmotri
i u svom nalazu ta čno navede što je zapazio i našao, kao i da svoje obrazloženo mišljenje iznese
nepristrasno i u skladu sa pravilima struke.
Službeno lice pokazaće veštaku predmete koje veštak treba da razmotri.
Kad veštak izloži svoj nalaz i mišljenje, službeno lice i stranke mogu mu postavljati pitanja i tražiti
objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

U pogledu saslušanja veštaka shodno će se primenjivati odredbe člana 166. ovog zakona.
Veštak ne polaže zakletvu.

Veštaku se može naložiti da izvrši veštačenje i izvan usmene rasprave. U tom slučaju se može tražiti
da veštak na usmenoj raspravi obrazloži svoj pismeni nalaz i mišljenje.
Ako je postavljeno više veštaka, oni mogu svoj nalaz i mišljenje dati zajedni čki. Ako se ne slažu,
svaki će od njih odvojeno izložiti svoj nalaz i mišljenje.

Ako nalaz i mišljenje veštaka nisu jasni ili potpuni, ili ako se nalazi i mišljenje veštaka bitno razlikuju,
ili ako mišljenje nije dovoljno obrazloženo, ili se pojavi osnovna sumnja u tačnost datog mišljenja,
a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ni ponovnim saslušanjem veštaka, ponovi će se vešta čenje sa
istim ili drugim veštacima, a može se zatražiti i mišljenje od koje naučne ili stručne ustanove.
Mišljenje od nau čne ili stru čne ustanove se može tražiti i ond a kad se zbog složenosti sluč aja ili
zbog potrebe vršenja analize može opravdano pretpostaviti da će se na taj na čin doći do tačnijeg
nalaza i mišljenja.

Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe a izostanak ne opravda, ili do đe a odbije da vešta či, ili
kad u ostavljenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz i mišljenje može se kazniti novčano do 100
KM. Ako zbog neopravdanog izostanka ve štaka, njegovog odbijanja da vešta či, ili propuštanja da
podnese pismeni nalaz i mišljenje, nastanu troškovi u postupku, može se odrediti da te troškove
snosi veštak.
Zaključak o novčanoj kazni ili o plaćanju troškova donosi službeno lice u saglasnosti sa službenim
licem ovlaš ćenim za rešavanje u upravnoj stvari, a kod zamoljenog organa u saglasnosti sa
rukovodiocem, odnosno starešinom tog organa, odnosno sa službenim licem ovlaš ćenim za
rešavanjem u sličnim upravnim stvarima.
Ako veštak naknadno opravda svoj izostanak, ili naknadno opravda što svoj pismeni nalaz i
mišljenje nije podneo na vreme, službeno lice će poništiti zaklju čak o nov čanoj kazni ili o
troškovima, a ako veštak naknadno pristane da vešta či, službeno lice može poništiti zaklju čak o
novčanoj kazni.
Protiv zaključka o troškovima ili o nov čanoj kazni donesenog na osnovu stava 1. ili 2. o
vog člana
dopuštena je posebna žalba.
6. Tumači i prevodioci

Tumač je lice koje se određuje radi sporazumevanja sa učesnikom u postupku koji je gluh ili nem a
čije se saslušanje ne može izvršiti pismenim putem.

Ako u postupku učestvuje lice koje ne poznaje jezik na kojem se vodi postupak tom licu se određuje
prevodilac.
Na tumače i prevodioce će se shodno primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na veštake.
7. Uviđaj

Uviđaj se vrši kad je za utvrđivanje činjenica ili okolnosti potrebno neposredno opažanje službenog
lica.

Stranke imaju pravo da prisustvuju uviđaju. Službeno lice ć e odrediti koja će lica pored stranaka
prisustvovati uviđaju.
Uviđaj se može izvršiti i uz učešće veštaka.

Uviđaj stvari koja se bez teško će može doneti na mesto gde se postupak vodi izvrši će se na tom
mestu, a inače na mestu gde se stvar nalazi.

Vlasnik ili držalac stvari, prostorija ili zemljišta koja se imaju razgledati, ili u kojima, odnosno na
kojima se nalaze stvari za uvi đaj, ili preko kojih je potrebno pre ći, dužan je dopustiti da se uvi đaj
izvrši.
Ako vlasnik ili držalac ne dopusti da se uviđaj izvrši, shodno će se primeniti odredbe ovog zakona
o uskraćivanju svedočenja.
Prema vlasniku ili držaocu koji bez opravdanog razloga ne dopusti da se uvi đaj izvrši, mogu se
primeniti iste mere koje se primenjuju prema svedoku koji odbije da svedoči.
Šteta nanesena prilikom uviđaja spada u troškove postupka i naknadi će se vlasniku ili držaocu o
čemu organ donosi zaklju čak. Protiv tog zaklju čka dopuštena je posebna žalba. Protiv rešenja
donesenog po žalbi ne može se voditi upravni spor, a nezadovoljna stranka može pokrenuti spor
za naknadu štete pred nadležnim sudom.

Službeno lice koje rukovodi uviđaje
m pazi će da uvi đaj ne bude zloupotrebljen i da ne bude
povređena ničija službena, profesionalna, naučna ili umetnička tajna.
8. Obezbeđenje dokaza

Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne će mo ći kasnije izvesti ili da će njegovo
izvođenje biti otežano, može se, radi obezbeđenja dokaza, u svakom stanju postupka, pa i pre nego
što je postupak pokrenut, taj dokaz izvesti.
Obezbeđenje dokaza vrši se po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke, odnosno lica koje ima
pravni interes.

Za obezbeđenje dokaza u toku postupka nadležan je organ koji vodi postupak.
Za obezbeđenje dokaza pre pokretanja pos tupka nadležan je organ na čijem se podru čju nalaze
stvari koje treba razgledati, odnosno na čijem području borave lica koja treba saslušati.

O obezbeđenju dokaza donosi se zaključak.
Protiv zaključka kojim se odbija predlog za obezbeđenje dokaza dopuštena je posebna žalba, koja
ne prekida postupak.
9. Obnavljanje spisa

Ako se spis ili pojedini dijelovi spisa izgube, oštete ili unište, po potrebi se pokre će postupak za
obnovu spisa.
Postupak za obnovu spisa sprovodi organ koji je nadležan za rješavanje u toj upravnoj stvari.
Postupak za obnovu spisa pokre će se na zahtjev stranke ili po službenoj dužnosti. Rješenje o
obnovi spisa donosi rukovodilac, odnosno starješina organa ili lice koje on za to ovlasti.
Pri obnovi spisa obnoviće se samo oni dijelovi spisa koji su važni s obzirom na razloge zbog kojih
je odobren postupak za obnovu. Spisi se obna vljaju na osnovu prepisa nestalih, ošte ćenih ili
uništenih podnesaka kojima raspolažu stranke ili organ i podataka iz glavnih i pomoćnih evidencija,
a u skladu sa pravilima dokazivanja.
Troškove obnavljanja spisa snosi organ.
Glava XII
REŠENjE
1.Organ koji donosi rešenje

Na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje u
upravnoj stvari koja je predmet postupka.

Kad o upravnoj stvari rešava kolegijalni organ, rešenje donosi većinom glasova od ukupnog broja
članova.

Kad je zakonom ili drugim propisom određeno da o upravnoj stvari re šavaju dva ili više organa,
svaki od njih dužan je da reši o toj upravnoj stvari. Organi će se sporazumeti koji će od njih izdati
rešenje, a u rešenju mora biti naveden akt drugog organa.

Kad je u zakonu ili drugom propisu odre đeno da rešenje donosi jedan organ uz prethodnu
saglasnost drugog organa, rešenje se donosi pošto je drugi organ dao saglasnost. Organ koji donosi
rešenje dužan je da u svom rešenju navede ak t kojim je drugi organ dao ili odbio saglasnost,
odnosno da navede da u propisanom roku drugi organ nije dao ni odbio saglasnost.
Kad je u zakonu ili drugom propisu određeno da rešenje donosi jedan organ u saglasnosti sa drugim
organom, organ koji donosi rešenje sastavlja ga i dostavlja sa spisima predmeta na saglasnost
drugom organu, koji može dati saglasnost potvrdom na samom rešenju ili posebnim aktom. U tom
slučaju rešenje je doneseno kad je drugi organ dao saglasnost, a smatra se kao akt organa koji ga je
doneo.
Odredba stava 2. ovog člana važi i za sluč aj kad je u zakonu propisano da rešenje donosi jedan
organ uz potvrdu ili odobrenje drugog organa.
Kad je zakonom ili drugim propisom određeno da je organ dužan da pre donošenja rešenja pribavi
mišljenje drugog organa, rešenje se donosi po pribavljenom mišljenju.
Organ čija je saglasnost ili mišljenje potrebno za donošenje rešenja, dužan je saglasnost, odnosno
mišljenje dati u roku od mesec dana od dana kad mu je zatraženo, ako posebnim propisima nije
određen drugi rok. Ako taj organ u tom roku ne obavesti organ koji donosi rešenje da daje ili odbija
saglasnost smatraće se da je dao saglasnost, a ako ne da nikakvo mišljenje, nadležni organ može
doneti rešenje i bez pribavljenog mišljenja, ako posebnim propisima nije drukčije određeno.

Ako službeno lice nije ovlašćeno da donese rešenje, dužno je da podnese nacrt rešenja organu koji
donosi rešenje. Ovo službeno lice parafira rešenje.
2. Oblik i sastavni delovi rešenja

Rešenje se mora označiti. Izuzetno, posebnim propisima može se odrediti da se rešenju može dati
i drugi naziv.
Rešenje se donosi pismeno, izuzetno, u slu čajevima predvi đenim ovim zakonom ili drugim
propisima, rešenje se može doneti i usmeno.
Pismeno rešenje sadrži: naziv organa sa brojem i datumom rešenja, uvod, dispozitiv (izreku),
obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, potpis službenog lica i pe čat organa. U slu čajevima

predviđenim zakonom ili drugim propisom, rešenje ne mora sadržavati pojedine od ovih delova.
Ako se rešenje obrađuje mehanografski, umesto potpisa i pe čata može da sadrži faksimil
ovlašćenog lica.
Kad se rešenje saopšti usmeno, mora se izdati u pismenom obliku, osim ako je zakonom ili drugim
propisom drukčije određeno. Pismeno izrađeno rešenje mora potpuno da odgovara rešenju koje je
usmeno saopšteno.
Rešenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu.
Rješenje se može donijeti i u elektronskom obliku, u skladu sa Zakonom o elektronskom
dokumentu.
Na sadržaj rješenja u elektronskom obliku primjenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na
rješenje u pisanom obliku.

Uvod rešenja sadrži: naziv organa koji donosi rešenje, propis o nadležnosti tog organa, ime stranke
i njenog zakonskog zastupnika, predstavnika ili punomo ćnika ako ga ima i kratko označ enje
predmeta postupka.
Ako je rešenje doneseno uz saglasnost, potvrdu , odobrenje ili po pribavljenom mišljenju drugog
organa, to se treba navesti u uvodu. Ako je up ravnu stvar rešio kolegijalni organ, u uvodu se
označava dan sednice na kojoj je upravna stvar rešena.

Dispozitivom se rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku
postupka nije rešeno.
Dispozitiv mora biti kratak i određen, a kad je potrebno može se podeliti i na više tačaka.
Dispozitivom se može rešiti i o troškovima postupka ako ih je bilo, određujući njihov iznos, ko ih
je dužan platiti, kome i u kom roku. Ako se u dispozitivu ne rešava o troškovima, navešće se da će
se o tome doneti poseban zaključak.
Ako se rešenjem nalaže izvršenje kakve radnje, u dispozitivu će se odrediti rok u kome se ta radnja
ima izvršiti.
Kad je propisano da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, to mora biti navedeno u dispozitivu.

U jednostavnim upravnim stvarima u kojima uč estvuju samo jedna stranka, kao i o jednostavnim
upravnim stvarima u kojima u postupku uč estvuju dve ili više stranaka ali ni jedna ne prigovara
postavljenom zahtevu, a zahtev se usvaja, obrazloženje rešenja može sadržavati samo kratko
izlaganje zahtjeva stranke i pozivanje na propise na osnovu kojih je upravna stvar rešena. U takvim
stvarima rešenje se može izdati i na propisanom obrascu.

U ostalim upravnim stvarima obrazloženje rešenj a sadrži: kratko izlaganje zahteva stranaka,
utvrđeno činjenično stanje, prema potrebi i razloge koji su bili odlučujući pri oceni dokaza, razloge
zbog kojih nije uvažen koji od zahteva strana ka, propise i razloge koji s obzirom na utvr đeno
činjenično stanje upuć uju na odluku koja je data u dispoz itivu. Ako žalba ne odlaže izvršenje
rešenja, obrazloženje sadrži pozivanje na propis koji to odre đuje. U obrazloženju rešenja moraju
biti obrazloženi i oni zaključci protiv kojih nije dopuštena posebna žalba.
Kad je organ zakonom ili drugim propisom ovlašćen da rešava upravnu stvar po slobodnoj oceni,
dužan je da u obrazloženju, pored razloga iz stava 2. ovog člana, navede taj propis i da izloži razloge
kojima se pri donošenju rešenja rukovodio. Ti se razlozi ne moraju navest i kad je to u javnom
interesu zakonom ili drugim propisom predviđeno.
Ako je zakonom ili drugim propisom predvi đeno da se u rešenju donesenom po slobodnoj oceni
ne moraju navesti razlozi kojima se organ rukovodio pri donošenju rešenja, u obrazloženju rešenja
se navode podaci iz stava 2. ovog člana, propis kojim je organ ovlašćen da reši stvar po slobodnoj
oceni i propis kojim je ovlaš ćen da ne mora navesti razloge kojima se pri donošenju rešenja
rukovodio.

Uputstvom o pravnom sredstvu stranka se obaveštav a da li protiv rešenja može izjaviti žalbu ili
pokrenuti upravni spor ili drugi postupak pred sudom.
Kad se protiv rešenja može izjaviti žalba, u uputstvu se navodi kome se izjavljuje, a kome se, u kom
roku i sa kolikom taksom predaje, kao i da se može izjaviti i na zapisnik.
Kad se protiv rešenja može pokrenuti upravni s por, u uputstvu se navodi kom se sudu tužba
podnosi, u kom roku sa kolikom taksom, a kad se može pokrenuti drugi postupak pred sudom,
navodi se sud kome se može obratiti i u kom roku.
Kad je u rešenju dato pogrešno uputstvo, stra nka može postupiti po propisima ili po uputstvu.
Stranka koja postupi po pogrešnom uputstvu, ne može zbog toga imati štetnih posledica.
Kad u rešenju nije dato nikakvo uputstvo ili je uputstvo nepotpuno, stranka može postupiti po
propisima, a može u roku od osam dana tražiti od organa koji je rešenje doneo da dopuni rešenje.
U tom slučaju rok za žalbu, odnosno tužbu teče od dana dostavljanja dopunjenog rešenja.
Kad je protiv rešenja mogu će izjaviti žalbu, a stranka je pogrešno upu ćena da protiv tog rešenja
nema mesta žalbi ili da se protiv njega mo že pokrenuti upravni spor, rok za žalbu te če od dana
dostavljanja rešenja suda kojim je tužba odba čena kao nedopuštena, ako stranka nije ve ć pre toga
podnijela žalbu nadležnom organu.
Kad protiv rešenja nije moguće izjaviti žalbu, a stranka je pogrešno upućena da se protiv tog rešenja
može žaliti, pa je izjavila žalb u i zbog toga propustila rok za po kretanje upravnog spora ovaj rok
joj te če od dana dostavljanja rešenja kojim joj je žalba odba čena, ako stranka nije ve ć pre tog
a
pokrenula upravni spor.
Uputstvo o pravnom sredstvu, kao poseban sastavni deo rešenja, stavlja se posle obrazloženja.

Rješenje potpisuje rukovodilac, odnosno starješina organa, ako posebnim propisom nije druga čije
određeno ili službeno lice po njihovom ovlašćenju.
Rešenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavaju ći, ako drugim propisom nije
drukčije određeno.
Kad je kolegijalni organ doneo rešenje strankama se izdaje overen prepis rešenja, a kad je upravnu
stvar rešio zaključkom rešenje se izdaje u skladu sa tim zaključkom, i overen prepis takvog rešenja
se izdaje strankama.

Kad se radi o upravnoj stvari koja se ti če većeg broja određenih lica, može se za sva ta lica doneti
jedno rešenje, ali ona moraju biti imenovana u dispozitivu, a u obrazloženju rešenja moraju biti
navedeni razlozi koji se na svako od njih odnose. Ovakvo rešenje mora se dostaviti svakome od tih
lica, osim u slučaju predviđenom u članu 78. ovog zakona.
Ako je reč o upravnoj stvari koja se tiče većeg broja lica koja organu nisu poznata, može se za sve
njih doneti jedno rešenje ali ono mora sadržavati takve podatke da se iz njih može lako utvrditi na
koja se lica rešenje odnosi (na primer, stanovnici ili vlasnici imanja u određenoj ulici i sl.).

U stvarima manjeg značaja u kojima se udovoljava zahtevu stranke a ne dira u javni interes ili interes
drugog lica, rešenje se može sastojati samo od dispozitiva u vidu zabeleške na spisu, ako su razlozi
za takvo rešenje očigledni i ako drukčije nije propisano.
Rešenje iz stava 1. ovog člana, se po pravilu, saopštava stranci usmeno, a pismeno joj se izdaje ako
ona to traži.
Takvo rešenje, po pravilu, ne sadrži obrazloženj e, osim ako je ono po prirodi stvari potrebno i
može se izdati na propisanom obrascu.

Kad se radi o preduzimanju izuzetno hitnih mera radi obezbe đenja javnog mira i bezbednosti ili
radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi ili imovinu, organ, odnosno
ovlašćeno službeno lice organa, može doneti rešenje i usmeno.
Organ koji je doneo usmeno reešenje može narediti njegovo izvršenje bez odlaganja.
Na zahtev stranke, organ koji je doneo usmeno rešenje dužan je da ga izda stranci u pismenom
obliku najkasnije u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva. Taj zahtev se može podneti u
roku od dva meseca od dana donošenja usmenog rešenja.
3. Delimično, dopunsko i privremeno rešenje

Kad se u jednoj upravnoj stvari rešava u više ta čaka a samo su neke od njih sazrele za rešavanje, i
kad se pokaže celishodnim da se o tim tačkama reši posebnim rešenjem, organ može doneti rešenje
samo o tim tačkama (delimično rešenje).
Delimično rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja kao samostalno rešenje.

Ako organ nije rešenjem odlu čio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on može po
predlogu stranke ili po službenoj dužnosti doneti posebno rešenje o pitanjima koja već donesenim
rešenjem nisu obuhva ćena (dopunsko rešenje). Ako predlog stranke za donošenje dopunskog
rešenja bude odbijen, protiv zaključka o tome dopuštena je posebna žalba.
Ako je predmet ve ć raspravljen dopunsko rešenje se može doneti bez ponovnog sprovo đenja
ispitnog postupka.
Dopunsko rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja samostalnim rešenjem.

Ako je prema okolnostima slu čaja neophodno pre okon čanja postupka doneti rešenje kojim se
privremeno uređuju sporna pitanja ili odnosi, takvo se rešenje donosi na osnovu podataka koji
postoje u času njegovog donošenja. U takvom rešenju mora biti izri čito nazna čeno da je
privremeno.
Donošenje privremenog rješenja po predlogu stranke organ može usloviti davanjem obezbe đenja
za štetu koja bi mogla usled izvršenja tog rešenja nastati za protivnu stranku u sluč aju da osnovni
zahtev stranke ne bude uvažen.
Rešenjem o glavnoj stvari koje se donosi posle okonč anja postupka ukida se privremeno rešenje
doneseno u toku postupka.
Privremeno rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja kao samostalno rešenje.
4. Rok za izdavanje rešenja

Kad se postupak pokre će povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u
interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti
postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog
pitanja i dr.), organ je dužan doneti rešenje i dost aviti ga stranci najkasnije u roku od 30 dana
računajući od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj
dužnosti, ako posebnim propisom nije određen drugi rok. U ostalim slu čajevima kad se postupak
pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke,
organ je dužan doneti rešenje i dostaviti ga stra nci najkasnije u roku od 60 dana, ako posebnim
propisom nije određen kraći rok.
Ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne done se rešenje i ne dostavi ga stranci u
propisanom roku stranka ima pravo žalbe, kao da je njen zahtev odbijen.

5. Ispravljanje grešaka u rešenju

Organ koji je doneo rešenje, odnosno službeno lice koje je potpisalo rešenje može u svako vreme
da ispravi grešku u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju, kao i druge očigledne netačnosti u
rešenju ili njegovim overenim prepisima po službenoj dužnosti ili na zahtjev stranke. Ispravka
greške proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo rešenje koje se ispravlja.
O ispravci se donosi zaključak. Beleška o ispravci upisuje se u izvornik rešenja, a ako je to moguće,
i u sve overene prepise dostavljene strankama. Belešku potpisuje službeno lice koje je potpisalo
zaključak o ispravci.
Protiv zaključka kojim se već doneseno rešenje ispravlja, ili kojim se odbija predlog za ispravljanje,
dopuštena je posebna žalba.
Glava XIII
ZAKLjUČAK

Zaključkom se odlučuje o pitanjima koja se tiču postupka.
Zaključkom se odlučuje i o onim pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovo đenjem
postupka, a koja se ne rešavaju rešenjem.

Zaključak donosi službeno lice koje obavlja onu radnju postupka pri kojoj se pojavilo pitanje koje
je predmet zaključaka, ako ovim zakonom ili drugim propisima nije drukčije određeno.
Ako se zaključkom nalaže izvršenje neke radnje, odrediće se i rok u kome se ta radnja treba izvršiti.
Zaključak se saopštava prisutnim licima usmeno, a pi smeno se izdaje na za htev lica koje može
protiv zaključka izjaviti posebnu žalbu, ili kad se može odmah tražiti izvršenje zaključka.

Protiv zaključka se može izjaviti posebna žalba samo kad je to zakonom izričito predviđeno. Takav
zaključak mora biti obrazložen i sadržavati i uputstvo o žalbi.
Žalba se izjavljuje u istom roku, na isti način i istom organu kao i žalba protiv rešenja.
Zaključke protiv kojih nije dopuštena posebna žalba mogu nezadovoljna lica pobijati žalbom protiv
rešenja, osim ako je žalba protiv zaključka ovim zak
onom isključena.
Žalba ne odlaže izvršenje zaključka osim ako je zakonom ili samim zaključkom drukčije određeno.
TREĆI DEO

PRAVNA SREDSTVA

Glava XIV
ŽALBA
1. Pravo žalbe

Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo žalbe.
Tužilac, pravobranilac i drugi republi čki organi uprave, kad su zakonom ovlaš ćeni, mogu izjaviti
žalbu protiv rešenja kojim je povre đen zakon u korist pojedinca ili pravnog lica a na štetu javnog
interesa.

Protiv prvostepenog rešenja republičkog organa uprave ili republičke organizacije, može se izjaviti
žalba samo kad je to zakonom predvi đeno, kao i u slu čaju kad je re č o upravnoj stvari u kojoj je
isključen upravni spor.
Protiv rešenja Vlade ne može se izjaviti žalba.
Protiv rešenja Narodne skupštine, skupštine grada i skupštine opštine donesenog u prvom stepenu,
ne može se izjaviti žalba.

Stranka se može odre ći prava na žalbu u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik od dana prijema
prvostepenog rješenja do dana isteka roka za izjavljivanje žalbe.
Odricanje prava na žalbu u višestranač kim stvarima ima pravno dejstvo samo ako se sve stranke
odreknu prava na žalbu.
Odricanje od prava na žalbu ne može se opozvati, o čemu organ neće donositi poseban akt.
2. Nadležnost organa za rešavanje po žalbi

Za rešavanje u drugom stepenu nadležan je organ određen zakonom.
Ako je za rešavanje u prvom stepenu određena područna jedinica u sastavu ministarstva ili drugog
organa zakonom će se odrediti organ koji će rešavati u drugom stepenu.
O žalbi na prvostepeno rješenje organizacije koja vrši javna ovlaš ćenja, a koje je doneseno u
povjerenim, odnosno prenesenim poslovima, rješava nadležno ministarstvo, ako zakonom nije
drugačije određeno.

O žalbi na prvostepeno rješenje republi čke uprave i republič ke upravne organizacije rješava
nadležno ministarstvo.

O žalbi protiv rešenja donesenog na osnovu člana 191. ili 192. ovog zakona rešava organ koji je
nadležan za rešavanje po žalbi protiv rešenja organa koji je doneo pobijano rešenje, ako posebnim
propisom nije određeno da o žalbi rešava drugi organ. Drugostepeni organ može poništiti pobijano
rešenje, a ne može ga izmeniti.
Ako je organ koji je prema stavu 1. ovog č lana trebao da rešava o žalbi dao saglasnost, odobrenje
ili potvrdu na prvostepeno rešenje, o žalbi rešava organ određen zakonom, a ako takav organ nije
određen, protiv takvog rešenja može se neposredno pokrenuti upravni spor.
3. Rok za žalbu

Žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ako zakonom nije druk čije
određeno.

U toku roka za žalbu rešenje se ne može izvršiti. Kad je žalba propisno izjavljena, rešenje se ne
može izvršiti sve dok se rešenje koje je doneseno po žalbi ne dostavi stranci.
Izuzetno, rešenje se može izvršiti u žalbenom roku kao i kad je žalba izjavljena, ako je to zakonom
predviđeno, ako je re č o preduzimanju hitnih mera ( član 129. stav 1. ta čka 4.) ili ako bi usled
odlaganja izvršenja bila nanesena stranci šteta koja se ne bi mogla nadoknaditi. U poslednjem
slučaju može se tražiti odgovarajuće obezbeđenje od stranke u čijem se interesu sprovodi izvršenje
i tim obezbeđenjem usloviti izvršenje.
4. Sadržaj žalbe

U žalbi se mora navesti rešenje koje se pobija, ozna čavajući naziv organa koji ga je doneo, broj i
datum rešenja. Dovoljno je da žalilac izloži u ža lbi u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali
žalbu ne mora obrazložiti.
U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan da obrazloži zbog čega ih
nije izneo u prvostepenom postupku.
Ako su u žalbi iznesene nove činjenice i novi dokazi, a u postupku u čestvuju dve ili više stranaka
sa suprotnim interesima, žalba se prilaže u onoliko prepisa koliko ima takvih stranaka. U tom
slučaju organ dostavlja svakoj stranci prepis žalbe i ostavlja joj rok da se o novim činjenicama i
dokazima izjasni. Ovaj rok ne može biti kraći od osam, ni duži od 15 dana.
5. Predavanje žalbe

Žalba se neposredno predaje ili šalje poštom organu koji je doneo prvostepeno rešenje.
Ako je žalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, on je odmah šalje organu prvog
stepena.
Žalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu u pogledu roka, smatra se kao da je
predata prvostepenom organu.
6. Rad prvostepenog organa po žalbi

Organ prvog stepena ispituje da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica.
Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlaš ćenog lica izjavljenu žalbu organ će odbaciti svojim
zaključkom.
Blagovremenost žalbe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, organ prvog
stepena ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu.
Protiv zaključka kojim je žalba odba čena na osnovu stava 2. ovog člana stranka ima pravo žalbe.
Ako organ koji rešava po žalbi na đe da je žalba osnovana reši će ujedno i o žalbi koja je bila
odbačena.

Ako organ koji je doneo rešenje nađe da je žalba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov ispitni
postupak, može se stvar rešiti drukčije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija.
Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.

Ako organ koji je doneo rešenje na đe povodom žalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a
da je to moglo uticati na reša vanje o stvari, on može postupak upotpuniti u skladu sa odredbama
ovog zakona.
Organ koji je doneo rešenje upotpuniće postupak i onda kad žalilac iznese u žalbi takve činjenice i
dokaze koji bi mogli uticati na drukčije rešenje stvari, ako je žaliocu morala biti data mogućnost da
učestvuje u postupku koji je prethodno donošenju rešenja, a ta mu mogućnost nije bila data, ili mu
je bila data, a on je propustio da je iskoristi, pa je u žalbi opravdao to propuštanje.
Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo rešenje može u granicama zahteva
stranke stvar rešiti drukčije, i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija.
Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.

Kad je rešenje doneseno bez prethodno sprovedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio
obavezan, ili kad je doneseno po članu 129. ta č. 1,2. ili 3. ovog zakona ali stranci nije data

mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od važnosti za donošenje rešenja, a
stranka u žalbi traži da se ispitni postupa k sprovede, odnosno da joj se pruži mogu ćnost da se
izjasni o takvim činjenicama i okolnostima, prvostepeni organ je dužan da sprovede taj postupak.
Nakon sprovođenja postupka prvostepeni organ može uvažiti zahtev iz žalbe i doneti novo rešenje.

Kad organ koji je doneo rešenje na đe da je podnesena žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena
od ovlašćenog lica, a nije novim rešenjem zamenio re šenje koje se žalbom pobija, dužan je, bez
odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema žalbe, poslati žalbu organu nadležnom
za rešavanje o žalbi.
Uz žalbu je dužan priložiti sve spise koji se odnose na predmet.
Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predm eta drugostepenom organu iz stava 1. ovog člana,
drugostepeni organ zatražiće od prvostepenog organa da mu dostavi spise predmeta u određenom
roku. Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta u ostavljenom roku, drugostepeni organ
može rešiti upravnu stvar i bez spisa predmeta.
7. Rešavanje drugostepenog organa po žalbi

Ako je žalba nedopuštena, neblagovremena ili izjavljena od neovlašćenog lica, a prvostepeni organ
je propustio da je zbog toga odbaci, odbaciće je organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi.
Ako žalbu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u rešavanje.
Drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično, ili ga izmeniti.

Drugostepeni organ će odbiti žalbu kad utvrdi da je postupak koji je prethodio donošenju rešenja
pravilno sproveden i da je rešenje na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana.
Drugostepeni organ će odbiti žalbu i kad na đe da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka,
ali da oni nisu mogli uticati na rešenje stvari.
Kad drugostepeni organ nađe da je prvostepeno rešenje na zakonu zasnovano, ali zbog drugih
razloga, a ne zbog onih koji su u rešenju navedeni, on će u svom rešenju izložiti te razloge i žalbu
odbiti.

Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku u činjena nepravilnost koja čini
rešenje ništavim, oglasiće takvo rešenje ništavim kao i onaj de o postupka koji je obavljen posle te
nepravilnosti.
Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno rešenje donio nenadležni organ, poništi će to
rešenje po službenoj dužnosti i dostaviti predmet nadležnom organu.

Kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku činjenice nepotpuno ili pogrešno
utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja bi bila od uticaja na rešenje
stvari, ili da je dispozitiv pobija nog rešenja nejasan ili je u protivre čnosti sa obrazloženjem, on ć e
upotpuniti postupak i otkloniti izložene nedost atke sam, ili preko prvo stepenog organa ili
zamoljenog organa. Ako drugostepeni organ na đe d a s e n a p o d l o z i činjenica utvr đenih u
upotpunjenom postupku stvar mora rešiti druk čije nego što je rešeno prvostepenim rešenjem, on
će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti stvar.
Ako drugostepeni organ nađe da ć e nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomi čnije
otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rješenje i vratiti predmet
prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slu čaju drugostepeni organ je dužan svojim
rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba upotpuniti postupak, a prvostepeni
organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da bez odlaganja, a najkasnije u
roku od 30 dana od dana prijema predmeta donese novo rešenje. Protiv novog rešenja stranka ima
pravo žalbe.
Ako prvostepeni organ nakon poništenja rješenja od strane drugostepenog organa donese novo
rješenje protivno pravnom shvatanju drugostepenog organa ili primjedbama drugostepenog organa
u vezi sa postupkom, pa stranka izjavi nov u žalbu, drugostepeni organ je dužan poništiti
prvostepeno rješenje i sam riješiti upravnu stvar.
Drugostepeni organ dužan je da o postupanju prvostepenog organa obavijesti Upravnu inspekciju
radi pokretanja prekršajnog postupka.

Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogre šno ocenjeni dokazi, da je iz
utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključ ak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno
primenjen materijalni propis na osnovu koga se rešava stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne
ocene trebalo doneti druk čije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam
rešiti stvar.
Ako drugostepeni organ utvrdi da je rešenje pravilno u pogledu utvr đenih činjenica i u pogledu
primene zakona, ali da se cilj zbog koga je rešenje doneseno može postić i i drugim sredstvima
povoljnijim za stranku, izmeniće prvostepeno rešenje u tom smislu.

Radi pravilnog rešenja upravne stvari drug ostepeni organ može povodom žalbe izmeniti

prvostepeno rešenje u korist žalioca i mimo zaht eva postavljenog u žalbi, ali u okviru zahteva
postavljenog u prvostepenom postupku, ako se tim ne vređa pravo drugog lica.
S istim ciljem drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje na štetu
žalioca, ali samo iz razloga predviđenih u čl. 248, 251, i 252. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na rešenje shodno se primenjuju i na rešenja koje se donose
po žalbi.

U obrazloženju drugostepenog rešenja moraju se oceniti i svi navodi žalbe. Ako je već prvostepeni
organ u obrazloženju svog rešenja pravilno ocenio žalbene navode, drugostepeni organ se može
pozvati na razloge prvostepenog rešenja.
8. Žalba kad prvostepeno rešenje nije doneseno

Ako je žalbu izjavila stranka po čijem zahtevu prvostepeni organ nije doneo rešenje (član 206. stav
2.) drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije
doneseno u roku. Ako nađe da rešenje nije doneseno u roku zbog opravdanih razloga, ili zbog
krivice stranke, odrediće prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne može biti duži od
mesec dana. Ako razlozi zbog kojih rešenje n ije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni
organ će tražiti da mu prvostepeni organ pošalje spise predmeta.
Ako drugostepeni organ može rešiti stvar prema spisima predmeta, doneće svoje rešenje, a ako ne
može, sam će sprovesti postupak i svojim rešenjem reši ti stvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ
nađe da će postupak brže i ekonomičnije sprovesti prvostepeni organ, naložiće da to učini i da mu
prikupljene podatke dostavi u odre đenom roku, posle čega će sam rešiti stvar. Ovakvo rešenje je
konačno.
9. Rok za donošenje rešenja po žalbi

Rešenje po žalbi mora se doneti i dostaviti stranci čim je to moguće, a najkasnije u roku od 60 dana
računajući od dana predaje žalbe, ako posebnim propisom nije određen kraći rok.
Ako stranka odustane od žalbe, postupak po žalbi obustavlja se zaključkom.
10. Dostavljanje drugostepenog rešenja

Organ koji je rešio upravnu stvar u drugom step enu šalje, po pravilu, svoje rešenje sa spisima
predmeta prvostepenom organu, koji je dužan da rešenje dostavi strankama u roku od osam dana
od dana prijema spisa.
Glava XV
PONAVLjANjE POSTUPKA
1. Pokretanje ponavljanja postupka

Postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u upravnom postupku
(konačno rešenje) ponoviće se:
(1) ako se sazna za nove činjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji
bi, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukčijeg rešenja da
su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku;
(2) ako je rešenje doneseno na podlozi lažne isprav e ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka, ili ako je
doneseno kao posledica kakvog dela kažnjivog po krivičnom zakonu;
(3) ako se rešenje zasniva na presudi donesenoj u krivičnom postupku, a ta presuda je pravosnažno
ukinuta;
(4) ako je rešenje povoljno za stranku doneseno na osnovu neistinitih navoda stranke kojima je
organ doveden u zabludu;
(5) ako se rešenje organa zasniva na prethodnom pitanju, a nadležni organ je to pitanje kasnije rešio
u bitnim tačkama drukčije;
(6) ako je u donošenju rešenja učestvovalo službeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto;
(7) ako je rešenje donelo službeno lice na dležnog organa koje nije bilo ovlaš ćeno za njegovo
donošenje;
(8) ako kolegijalni organ koji je doneo rešenje nije rešavao u sastavu predviđenim važeć im
propisima ili ako za rešenje nije glasala propisana većina;
(9) ako licu koje je trebalo da učestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogućnost da učestvuje u
postupku;
(10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a po zakonu je trebalo da je zastupa;
(11) ako licu koje je učestvovalo u postupku nije bila data mogu ćnost da se pod uslovima iz člana
16. ovog zakona služi svojim jezikom.

Ponavljanje upravnog postupka može tražiti stranka, a organ koji je doneo konačno rešenje, može
pokrenuti postupak po službenoj dužnosti.
Zbog okolnosti navedenih u članu 234. ta č. 1,6,7,8. i 11. ovog zak ona stranka može tražiti
ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u ranijem postupku iznese
okolnosti zbog kojih traži ponavljanje.
Iz razloga navedenih u članu 234. ta čke od 6. do 11. ovog zak ona stranka ne može tražiti
ponavljanje postupka, ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem postupku.
Tužilac može tražiti ponavljanje postupka pod istim uslovima kao i stranka.

Ako je rešenje po kom se traži ponavljanje upravnog postupka bilo predmet upravnog spora,
ponavljanje se može dozvoliti samo zbog onih činjenica koje je organ utvrdio u ranijem upravnom
postupku, a ne i zbog onih koje je utvrdio sud.

Stranka može tražiti ponavljanje postupka u roku od mesec dana:
(1) u slučaju da iz člana 234. tačka 1. - od dana kad je mogla izneti nove činjenice odnosno upotrebiti
nove dokaze;
(2) u slučaju iz člana 234. tač. 2. i 3. - od dana kad je saznala za pravosnažnu presudu u krivi čnom
postupku, a ako se postupak ne može sprovesti, od dana kad je saznala za obustavu tog postupka
ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti, odnosno za okolnosti zbog kojih nema
mogućnosti za krivično gonjenje, odnosno za gonjenje za privredni prestup;
(3) u slučaju iz člana 234. tačka 5. - od dana kad je mogla upotrebiti novi akt (presudu, rešenje);
(4) u slučaju iz člana 234. tač. 4, 6, 7. i 8. - od dana kad je saznala za razlog ponavljanja;
(5) u slučaju iz člana 234. tač. 9, 10. i 11. - od dana kad joj je rešenje dostavljeno.
Ako bi rok odre đen u stavu 1. ovog člana počeo teći pre nego što je rešenje postalo kona čno u
upravnom postupku, taj će se rok ra čunati od dana kad rešenje postane kona čno, odnosno od
dostavljanja konačnog rešenja.
Nakon proteka roka od pet godina od dostavljanja rešenja ponavljanje postupka se ne može tražiti,
niti se može pokrenuti po službenoj dužnosti.
Izuzetno, i posle roka od pet godina ponavljanje postupka se može tražiti, odnosno pokrenuti samo
iz razloga navedenih u članu 234. tač. 2, 3. i 5. ovog zakona.

Upravni postupak može se ponoviti iz razloga navedenih u članu 234. tačka 2. ovog zakona i ako
se krivični postupak ne može sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se postupak ne može
pokrenuti.
Pre donošenja zaključka o ponavljanju postupka iz razloga navedenih u članu 234. ta čka 2. ovo g
zakona, službeno lice će od organa nadležnog za krivično gonjenje zatražiti obaveštenje o tome da
li je krivični postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se postupak ne može
pokrenuti. Službeno lice ne mora zatražiti takvo obaveštenje ako je nastupila zastarelost krivičnog
gonjenja, ili je nastupila smrt lica na čiju se krivičnu odgovornost ukazuje u zahtevu za ponavljanje
postupka, odnosno ako okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti samo službeno lice
može sa sigurnošću utvrditi.

Stranka je dužna da u predlogu za ponavljanje postupka u čini verovatnim okolnosti na kojima
zasniva predlog, kao i okolnosti da je predlog podnesen u zakonskom roku.
2. Rešavanje o ponavljanju postupka

Predlog za ponavljanje postupka stranka predaje ili šalje organu koji je o predmetu rešavao u prvom
stepenu ili organu koji je doneo rešenje kojim je postupak okončan.
O predlogu za ponavljanje rešava organ koji je doneo rešenje kojim je postupak okončan.
O prijedlogu za ponavljanje postupka organ je dužan odlučiti najkasnije u roku od 30 dana od dana
prijema prijedloga.
Kad se ponavljanje traži po rešenju koje je done seno u drugom stepenu, prvostepeni organ koji
primi predlog za obnovu priloži će spise predmeta predlogu i posla će organu koji je rešavao u
drugom stepenu.

Kad organ koji je nadležan za rešavanje o predlogu za ponavljanje primi predlog, dužan je da ispita
da li je predlog blagovremen, izjavljen od ovlaš ćenog lica i da li su okolnosti na kojima se predlog
zasniva učinjene verovatnim.
Ako uslovi iz prethodnog stava nisu ispunjeni, organ će zaključkom odbaciti predlog.
Ako su uslovi iz stava 1. ovog člana ispunjeni, organ će ispitati da li su okolnosti, odnosno dokazi
koji se iznose kao razlog za ponavljanje takvi da bi mogli dovesti do drukčijeg rešenja, pa ako utvrdi
da nisu, odbiće predlog svojim rešenjem.

Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za ponavljanje na osnovu člana 241. ovog zakona, doneće
zaključak da se ponavljanje postupka dozvoljava i odrediće u kom će se obimu postupak ponoviti.
Kad se postupak ponavlja po službenoj dužnosti, organ ć e doneti zaključak kojim se ponavljanje
dozvoljava, ako prethodno utvrdi da su ispunjeni uslovi. Ranije radnje u postupku na koje ne utiču
razlozi ponavljanja neće se ponavljati.
Kad je to prema okolnostima slučaja moguće, a u interesu je ubrzanja postupka, organ može, čim
utvrdi postojanje uslova za ponavljanje, pre ći na one radnje postupka koje se imaju ponoviti, ne
donoseći poseban zaključak kojim se ponavljanje dozvoljava.
Kad o predlogu za ponavljanje odlu čuje drugostepeni organ, on će sam izvršiti potrebne radnje u
ponovljenom postupku, a izuzetno, ako na đe da ć e te radnje brže i ekonomi čnije izvršiti
prvostepeni organ naložiće mu da to učini i da mu spise dostavi u određenom roku.

Na podlozi podataka pribavljenih u ranijem i ponovljenom postupku, organ donosi re
šenje o
upravnoj stvari koja je bila predmet postupka, i njime može ranije rešenj e koje je bilo predmet
ponavljanja ostaviti na snazi ili ga zameniti novim. U ovom drugom slu čaju, s obzirom na sve
okolnosti pojedinog slučaja, organ može ranije rešenje poništiti ili ukinuti.

Protiv zaključka donesenog o predlogu za ponavljanje postupka, kao i protiv rešenja donesenog u
ponovljenom postupku može se izjaviti žalba samo kad je taj zaključ ak, odnosno rešenje doneo

prvostepeni organ. Ako je zaključ ak ili rešenje doneo drugostepeni organ, može se pokrenuti
upravni spor.

Predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odla že izvršenje rešenja po kome se ponavljanje
traži, ali organ koji je nadležan za odlučivanje o predlogu, ako smatra da će predlog za obnovu biti
uvažen, može rešiti da se odloži izvršenje dok se ne odluči o ponavljanju postupka.
Zaključak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlaže izvršenje rešenja protiv koga je
ponavljanje dozvoljeno.
Glava XVI
NAROČITI SLUČAJEVI PONIŠTAVANjA, UKIDANjA I MENjANjA REŠENjA
1. Menjanje i poništavanje rešenja u vezi sa upravnim sporom

Organ protiv čijeg je rešenja blagovremeno pokrenut upravni spor može do okončanja spora, ako
uvažava sve zahteve tužbe, poništiti ili izmeniti svoje rešenje iz onih razloga iz kojih bi sud mogao
poništiti takvo rešenje, ako se time ne vređa pravo stranke u upravnom postupku ili trećeg lica.
2. Zahtev za zaštitu zakonitosti

Protiv pravosnažnog rešenja donesenog u upravnoj stvari u kojoj se ne može voditi upravni spor,
a sudska zaštita nije obezbeđena ni izvan upravnog spora, tužilac ima pravo da podigne zahtev za
zaštitu zakonitosti, ako smatra da je rešenjem povređen zakon.
Zahtev za zaštitu zakonitosti po odredbi stava 1. ovog člana može se podići u roku od mesec dana
od dana kad je rešenje dostavljeno tužiocu, a ako mu nije dostavljeno - u roku od šest meseci od
dana dostavljanja stranci.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv rešenja koje je u upravnom postupku doneo organ uprave,
područne jedinice osnovan za vršenje upravnih poslova ili organizacija nad kojom nadzor vrši
republički organ, rešava organ uprave koji je nadl ežan za rešavanje po žalbi protiv pobijanog
rešenja, a ako takvog organa nema - Vlada.
Povodom zahteva za zaštitu zakonitosti, organ može ukinuti pobijano rešenje ili odbiti zahtev.
Protiv rešenja donesenog po zahtevu za zaštitu zakonitosti žalba nije dopuštena.
3. Poništavanje i ukidanje po pravu nadzora

Rešenje koje je konačno u upravnom postupku organ će poništiti po pravu nadzora:
1) ako je rešenje doneo stvarno nenadležni organ, a nije re č o slučaju predviđenom u članu 252.
tačka 1. ovog zakona;
2) ako je u istoj stvari ranije doneseno pravosnažno rešenje kojim je ta upravna stvar drukčije rešena;
3) ako je rešenje doneo jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja drugog organa,
a ovo je potrebno po zakonu ili drugom propisu;
4) ako je rešenje doneo mesno nenadležni organ;
5) ako je rešenje doneseno kao posledica prinudne , iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene
radnje.
Rešenje koje je kona čno u upravnom postupku može se ukin uti po pravu nadzora ako je njime
očigledno povređen materijalni zakon. U upravnim stvarima u kojima učestvuju dve ili više stranaka
sa suprotnim interesima rešenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka.

Rešenje može poništiti ili ukinuti po pravu nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog
organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je zakonom ovlašćen da vrši nadzor nad radom
organa koji je doneo rešenje.
Organ donosi rešenje o poništenju rešenja po službenoj dužnosti, po zahtevu stranke ili tužioca, a
rešenje o ukidanju po službenoj dužnosti ili po zahtevu tužioca.
Rešenje se može poništiti na osnovu člana 248. stav 1. ta č. 1, 2. i 3. ovog zakona u roku od pet
godina, a na osnovu tačke 4. stav 1. tog člana u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo
konačno u upravnom postupku. Rešenje se može ukinuti na osnovu stava 2. člana 248. ovog zakona
u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno u upravnom postupku.
Rešenje se može poništiti na osnovu člana 248. stav 1. tačka 5. ovog zakona bez obzira na rokove
utvrđene u stavu 3. ovog člana.
Protiv rešenja donesenog na osnovu člana 248. ovog zakona nije dopuštena žalba, ve ć se protiv
njega može pokrenuti upravni spor.
4. Ukidanje i menjanje pravosnažnog rešenja uz pristanak ili po zahtevu stranke

Ako je pravosnažnim rešenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to rešenje smatra
da je nepravilno primenjen materijalni zakon, mo že rešenje ukinuti ili izmeniti radi njegovog
usklađivanja sa zakonom samo ako stranka koja je na osnovu tog rešenja stekla pravo na to pristane
i ako se time ne vre đa pravo treć eg lica. Pristanak stranke je obavezan za izmenu pravosnažnog
rešenja na štetu stranke kojim je stranci određena obaveza.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana a na zahtev stranke može se ukinuti ili izmeniti prav
osnažno
rešenje koje je nepovoljno po stranku. Ako organ na đe da nema potrebe da se rešenje ukine ili
izmeni, dužan je da o tome obavesti stranku.

Izmena rešenja na osnovu ovog člana deluje samo ubuduće.
Rešenje na osnovu st. 1. i 2. ovog člana donosi prvostepeni organ koji je doneo rešenje, a
drugostepeni organ samo kad je rešenjem odlu čio o stvari. Ako je taj organ ukinut ili prestao biti
nadležan u upravnoj stvari o kojoj je reč, rešenje donosi organ koji je za tu stvar nadležan u vreme
donošenja rešenja.
Žalba protiv rešenja donesenog na osnovu ovog člana dopuštena je samo ako je to rešenje doneo
prvostepeni organ. Ako je rešenje doneo drugostepeni organ, odnosno ako je rešenje prvostepenog
organa konačno, protiv tog rešenja može se pokrenuti upravni spor.
5. Vanredno ukidanje

Izvršno rešenje se može ukinuti ako je to potre bno radi otklanjanja teške i neposredne opasnosti
po život i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i poredak ili javni moral, ili radi otklanjanja
poremećaja u privredi, ako se to ne bi moglo uspešno otkloniti drugim sredstvima kojim bi se manje
diralo u ste čena prava. Rešenje se može ukinuti i delimi čno, u obimu koji je neophodan da se
opasnost otkloni ili zaštite navedeni javni interesi.
Ako je rešenje doneo prvostepeni organ, to rešenje može u smislu stava 1. ovog člana ukinuti taj
organ, a može ga ukinuti i drugostepeni organ, a ako drugostepenog organa nema - organ koji je
zakonom ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.
Protiv rešenja kojim se ranije rešenje ukida d opuštena je žalba samo kad je to rešenje doneo
prvostepeni organ. U protivnom, protiv takvog rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Stranka koja usled ukidanja rešenja trpi štetu im a pravo na naknadu stvarne štete. Za rešavanje o
zahtevu za naknadu štete nadležan je sud koji bi po Zakonu o upravnim sporovima bio nadležan
za rešavanje upravnog spora protiv rešenja donesenog na osnovu ovog člana. O visini naknade ovaj
sud rešava po svom uverenju uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja.
6. Oglašavanje rešenja ništavim

Ništavim se oglašava rešenje:
1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopšte
ne može rešavati u upravnom postupku;
2) koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko delo kažnjivo po krivičnom zakonu;
3) čije izvršenje nije moguće;
4) koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke, a na koje stranka nije naknadno izričito ili
prećutno pristala;
5) koje sadrži nepravilnost koja je po nekoj izri čitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog
ništavosti.

Rešenje se može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti, po predlogu stranke ili
tužioca.
Rešenje se može oglasiti ništavim u celini ili delimično.
Rešenje oglašava ništavim organ koji ga je doneo ili drugostepeni organ a ako drugostepenog organa
nema - organ koji je zakonom ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.
Protiv rešenja kojim se neko reše nje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili tužioca za
oglašavanje rešenja ništavim dopuštena je žalba. Ako nema organa koji rešava po žalbi, protiv
takvog rešenja se može pokrenuti upravni spor.
7. Pravne posledice poništavanja i ukidanja

Poništavanjem rešenja i oglašavanjem ništavim poništavaju se pravne posledice koje je takvo
rešenje proizvelo.
Ukidanjem rešenja ne poništavaju se pravne posledice koje je rešenje ve ć proizvelo, ali se
onemogućava dalje proizvođenje pravnih posledica tog rešenja.
Organ koji sazna za rešenje kojim je povređen zakon a povreda može biti razlog za ponavljanje
postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja, dužan je bez odlaganja o tome
obavesti organ nadležan za pokretanje postupka i donošenje rešenja.

ČETVRTI DEO
IZVRŠENjE

Glava XVII

1. Opšte odredbe

Izvršenje rešenja donesenog u upravnom postu pku sprovodi se radi ispunjenja nenov čanih i
novčanih obaveza.
Rešenje doneseno u upravnom postupku izvršava se kad postane izvršno.
Prvostepeno rešenje postaje izvršno:
1) istekom roka za žalbu ako žalba nije izjavljena,
2) dostavljanjem stranci ako žalba nije dopuštena,
3) dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže izvršenje,
4) dostavljanjem stranci rešenja kojim se žalba odbacuje ili odbija.
Drugostepeno rešenje kojim je izmenjeno prvost epeno rešenje postaje izvršno kad se dostavi
stranci.
Ako je u rešenju određeno da se radnja koja je predmet izvršenja može izvršiti u ostavljenom roku,
rešenje postaje izvršno istekom tog roka. Ako rešenjem nije određen rok za izvršenje radnje, rešenje
postaje izvršno u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Rešenjem ostavljeni rok za izvršenje
rešenja, odnosno propisani rok od 15 dana za izvršenje po činje da te če od dana kad rešenje, u
smislu st. 2. i 3. ovog člana, postane izvršno.
Izvršenje se može sprovesti i na osnovu poravnanja ali samo protiv lica koja su uč estvovala u
poravnanju.
Ako se rešenje odnosi na dve ili više stranaka koje u postupku u čestvuju sa istovetnim zahtevima
žalba bilo koje stranke sprečava izvršenje rešenja.

Zaključak donesen u upravnom postupku izvršava se kad postane izvršan.
Zaključak protiv koga se ne može izjaviti posebna žalba, kao i zaključak protiv koga se može izjaviti
posebna žalba koja ne odlaže izvršenje, posta je izvršan saopštavanjem, odnosno dostavljanjem
stranci.
Kad je zakonom ili zaklju čkom odre đeno da žalba odlaže izvršenje zaklju čka, zaklju čak postaje
izvršan istekom roka za žalbu ako žalba nije izjavljena, a ako je izjavljena dostavljanjem stranci
rešenja kojim se žalba odbacuje ili odbija.
U ostalim slu čajevima zaključak postaje izvršan pod uslovima pr opisanim za izvršnost rešenja u
članu 255. st. 3, 4. i 6. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona o izvršenju rešenja važe i za izvršenje zaključka.

Kad postoji mogu ćnost da se izvršenje sprovede na više na čina i primenom raznih sredstava,
izvršenje će se sprovesti na onaj način i primenom onog sredstva koje dovodi do cilja, a koje je po
izvršenika najblaže.
U neradne dane i noć u, radnje izvršenja mogu se sprovoditi samo ako postoji opasnost od
odlaganja, i ako je organ koji sprovodi izvršenje izdao za to pismeni nalog.

Izvršenje se sprovodi protiv lica koje je obavezno da ispuni obavezu (izvršenik).
Izvršenje se sprovodi po službenoj dužnosti kad to nalaže javni interes ili po predlogu stranke kad
je to u njenom interesu (tražilac izvršenja).

Izvršenje rešenja sprovodi se administrativnim putem (administrativno izvršenje), a u slu čajevima
predviđenim ovim zakonomsudskim putem (sudsko izvršenje).
Adninistrativno izvršenje sprovode organi uprave po odredbama ovog, odnosno posebnog zakona,
a sudsko izvršenjenadležni sud po propisima koji važe za sudsko izvršenje.

Izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi se administrativnim putem.
Izvršenje radi ispunjenja nov čanih obaveza sprovodi se sudskim putem. Izuzetno, izvršenje radi
ispunjenja nov čanih obaveza iz primanja na osnovu radnog odnosa može se sprovesti
administrativnim putem po pristanku izvršenika.

Administrativno izvršenje sprovodi organ koji je o upravnoj stvari rešavao u prvom stepenu ako
posebnim propisom nije za to određen drugi organ.
Ako je propisano da administrativno izvršenje ne mo že sprovoditi organ koji je o upravnoj stvari
rešavao u prvom stepenu, a posebnim propisima nije određen organ koji je za to ovlašćen, izvršenje
sprovodi gradski, odnosno opštinski organ uprave nadležan za poslove opšte uprave na čijem se
području nalazi prebivalište, odnosno boravište izvršenika.
Administrativno izvršenje rešenja onih organi zacija i zajednica koje nisu zakonom ovlaš ćene da
same izvršavaju svoja rešenja dozvoljava i sprovodi organ uprave nadležan za poslove opšte uprave
grada, odnosno opštine na čijoj teritoriji se nalazi prebivalište, odnosno boravište izvršenika, ako
zakonom nije određena nadležnost drugog organa.
Organi unutrašnjih poslova dužni su da organu nadležnom za sprovo đenje izvršenja, na njegov
zahtev, pruže pomoć u sprovođenju izvršenja.

Organ nadležan za sprovo đenje administrativnog izvršenja donosi po službenoj dužnosti ili na
zahtev tražioca izvršenja zaklju čak o dozvoli izvršenja. Zaključ kom se utvrđuje da je rešenje koje
se treba izvršiti postalo izvršno i odre đuje vreme, mesto, na čin i sredstva izvršenja. Protiv ovog
zaključka dopuštena je žalba drugostepenom organu.
Zaključak o dozvoli izvršenja rešenja koje je donese no u upravnoj stvari po kojoj je postupak
pokrenut po službenoj dužnosti, organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja dužan
je da donese bez odlaganja kad je takvo rešenje postalo izvršno, a najkasnije u roku od 30 dana od
dana kad je rešenje postalo izvršno, ako posebnim propisima nije drukčije određeno. Ned
onošenje
zaključka do tog roka ne isključuje obavezu njegovog donošenja.

Kad administrativno izvršenje ne sprovodi organ koji je rešavao u prvom stepenu tražilac izvršenja
podnosi predlog za dozvolu izvršenja tom organu. Ako je rešenje postalo izvršno, taj organ stavlja
na rešenje potvrdu da je postalo izvršno (potvrda izvršnosti) i dostavlja ga radi izvršenja organu
nadležnom za izvršenje. On će istovremeno predložiti vreme, mesto, na čin i sredstva izvršenja.
Organ nadležan za izvršenje će doneti zaključak o dozvoli izvršenja.
Kad se po službenoj dužnosti treba sprovest i izvršenje rešenja organa, koji nije ovlaš ćen za
sprovođenje izvršenja, taj organ se radi izvršenja obrać a predlogom za dozvolu izvršenja organu
nadležnom za izvršenje, nakon sprovedenog postupka propisanog u stavu 3. ovog člana.

Administrativno izvršenje koje sprovodi organ koji je o stvari rešavao u prvom stepenu, sprovodi
se na osnovu rešenja koje je postalo izvršno i zaključka o dozvoli izvršenja.

U postupku administrativnog izvršenja može se izjaviti žalba na zaključ ak o dozvoli izvršenja, a
njome se ne može pobijati pravilnost rešenja koje se izvršuje.
Žalba se izjavljuje drugostepenom organu i ne odlaže započeto izvršenje. U pogledu roka za žalbu
i organa nadležnog za rešavanje po žalbi primenjuju se odredbe člana 213. do 216. ovog zakona.
Žalba na zaklju čak o dozvoli izvršenja može se izjaviti samo u pogledu vremena, mjesta i nač ina
izvršenja.

Administrativno izvršenje će se obustaviti po službenoj dužnosti i sprovedene radnje poništiti ako
se utvrdi da je obaveza izvršena, da izvršenje n ije bilo uopšte dopušteno, da je bilo sprovedeno
prema licu koje nije u obavezi, ili ako tražilac izvr šenja odustane od svog zahteva, odnosno ako je
izvršni naslov poništen ili ukinut.
Administrativno izvršenje će se odložiti ako se utvrdi da je u pogledu izvršenja obaveza dozvoljen
poček, ili je umesto privremenog rešenja koje se izvršuje doneseno rešenje o glavnoj stvari koje se
razlikuje od privremenog rešenja.
Zaključak o obustavi ili odlaganju administrativnog izvršenja donosi rukovodilac, odnosno
starješina organa.

Novčane kazne izrečene po ovom zakonu izvršavaju organi nadležni za izvršavanje novčanih kazni.
Novčana kazna naplaćuje se u korist budžeta Republike Srpske, grada, odnosno opštine.
2. Izvršenje nenovčanih obaveza

Izvršenje radi ostvarivanja nenov čanih obaveza izvršenika sprovodi se preko drugih lica ili
prinudom.
a) Izvršenje preko drugih lica

Ako se izvršenikova obaveza sastoji u izvršenju radnje koju može izvršiti i drugo lice, a izvršenik je
ne izvrši uopšte ili u celini, ta radnja će se izvršiti preko drugog lica na trošak izvršenika. Izvršenik
mora biti na to prethodno upozoren.
U tom slučaju organ može zaključkom naložiti izvršeniku da unapred položi iznos koji je potreban
za podmirenje troškova izvršenja, a da se obra čun naknadno izvrši. Zaklju čak o polaganju ovog
iznosa je izvršan.
b) Izvršenje prinudom

Ako je izvršenik dužan da nešto dopusti ili da trpi, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je
predmet izvršenja izvršenikova radnja koju ne može umesto njega da izvrši drugo lice, organ koji
sprovodi izvršenje prinudiće izvršenika na ispunjavanje obaveza novčanom kaznom.
Organ koji sprovodi izvršenje najpre će zapretiti izvršeniku primenom nov čane kazne ako svoju
obavezu ne izvrši u ostavljenom roku. Ako izvršenik u tom roku preduzme radnju protivno svojoj
obavezi, ili ako ostavljeni rok bezuspešno protekne, zaprećena novčana kazna će se odmah izvršiti,
a ujedno će se odrediti novi rok za izvršenje radnje i zapretiti strožijom novčanom kaznom.
Novčana kazna koj a se na osnovu stava 1. ovog člana izriče prvi put ne može biti manja od 100
KM. Svaka kasnije izre čena novčana kazna mora se izre ći u ve ćem iznosu, ali ne ve ćem od 300
KM.
Naplaćena novčana kazna se ne vraća.
Ukoliko izvršenik ne plati novčanu kaznu iz stava 3. ovog člana, ovlašćeni organ podnosi prijedlog
Poreskoj upravi radi prinudne naplate.

Ako se izvršenje nenov čane obaveze ne može uopšte ili ne mo že na vreme sprovesti primenom
sredstava predvi đenih u članu 268. i 269. ovog z
akona, izvršenje ć e se prema prirodi obaveze
sprovesti i neposrednom prinudom, ukoliko propisima nije drukčije određeno.

Kad je na osnovu rješenja sprovedeno izvršenje, a rješenje je kasnije poništeno ili izmijenjeno,
izvršenik ima pravo na povrat oduzetog, uspostavljanje stanja koje je bilo prije donošenja rješenja,
kao i na naknadu štete.
O traženju izvršenika iz stava 1. ovog člana rešava organ koji je doneo zaključak o dozvoli izvršenja.

Glava XVIII
IZVRŠENjE RADI OBEZBEĐENjA I PRIVREMENI ZAKLjUČAK O OBEZBEĐENjU
1. Izvršenje radi obezbeđenja

Radi obezbeđenja izvršenja može se zaključkom dozvoliti izvršenje rešenja i pre nego što je postalo
izvršno, ako bi usled toga moglo biti osuje ćeno ili znatno otežano izvršenje posle izvršenosti
rešenja.
Ako je re č o obavezama koje se prinudno izvršava ju samo na predlog stranke, predlaga č mora
opasnost od osujećenja ili otežavanja ispunjenja učiniti verovatnom, a organ može izvršenje iz stava
1. ovog člana usloviti davanjem obezbeđenja shodno članu 205. stav 2. ovog zakona.
Protiv zaključka donesenog na predlog stranke za izvršenje radi obezbeđenja, kao i protiv zaključka
donesenog po službenoj dužnosti, dopuštena je posebna žalba. Žalba protiv zaklju čka kojim je
određeno izvršenje radi obezbeđenja ne odlaže izvršenje.

Izvršenje radi obezbeđenja može se sprovoditi administrativnim ili sudskim putem.
Kad se izvršenje radi obezbe đenja sprovodi sudskim putem, sud postupa po propisima koji važe
za sudsko izvršenje.

Izvršenje privremenog rešenja može se sprovesti samo u onom obimu i u onim slučajevima ukoliko
je dozvoljeno izvršenje radi obezbeđenja.
2. Privremeni zaključak o obezbeđenju

Ako postoji ili je u činjena verovatnom obaveza stranke, a postoji opasnost da će stranka
raspolaganjem imovine, dogovorom s tre ćim licima ili na drugi nač in osujetiti ili znatno otežati
izvršenje obaveze, organ nadležan za donošenje rešenja o obavezi stranke može pre donošenja
rešenja doneti privremeni zaključ ak radi obezbeđenja izvršenja obaveze. Pri donošenju
privremenog zaključ ka organ dužan je voditi ra čuna o odredbama člana 257. ovo
g zakona i
obrazložiti zaključak.
Donošenje privremenog zaklju čka može se usloviti davanjem obezbe đenja predviđenog u članu
205. stav 2. ovog zakona.
U pogledu privremenog zaklju čka donesenog na osnovu stava 1. ovog člana primenjiva će se
odredbe člana 272. stav 3. i člana 273. ovog zakona.

Ako je pravosnažnim rešenjem utvr đeno da ne postoji obaveza stranke radi č ijeg je obezbe đenja
donesen privremeni zaključak, ili je na drugi način utvrđeno da je zahtev za donošenje privremenog
zaključka bio neopravdan, predlaga č će nadoknaditi protivnoj stranci štetu koja joj je
prouzrokovana donesenim zaključkom.
O naknadi štete iz stava 1. ovog člana rešava organ koji je doneo privremeni zaključak.
Ako je u slu čaju iz stava 1. ovog člana očevidno da je privremeni zaklju čak bio izdejstvovan iz
obesti, predlagač će se kazniti novčanom kaznom do 200 KM. Protiv zaključka o kazni dopuštena
je posebna žalba koja odlaže izvršenje zaključka.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave.

Odgovornim licem u organu smatra se rukovod ilac, odnosno starješina organa ili službeno lice
ovlašćeno za rješavanje u upravnom postupku.

O rješavanju u upravnim stvarima vodi se službena evidencija.
Evidencija iz stava 1. ovog č lana sadrži podatke o: broju pod nesenih zahtjeva, broju pokrenutih
postupaka po službenoj dužnosti, na činu i rokovima rješavanja upravnih stvari u prvostepenom i
drugostepenim postupku, broju poništenih i ukinutih upravnih akata, broju odba čenih zahtjeva i
broju obustavljenih postupaka.
Način iskazivanja podataka iz stava 2. ovog člana propisuje ministarstvo nadležno za poslove
uprave.
Glava XIX
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike
Srpske".

Samostalni članovi Zakona o izmjenama i dopunama
Zakona o opštem upravnom postupku
("Sl. glasnik RS", br. 66/2018)

Vlada će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donijeti uredbu iz člana 37a.
stav 6. ovog zakona.
Ministar uprave i lokalne samouprave će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona
donijeti propis iz člana 276v. stav 3. ovog zakona.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike
Srpske".