Zakon o Centralnoj Banci Bosne i Hercegovine

Osnivanje Centralne banke
1. Ovim se osniva Centralna banka Bosne i Hercegovine, pod nazivom Centralna banka Bosne
i Hercegovine (u daljem tekstu: " Centralna banka"). Na njenom čelu nalazi se Upravni savet i
ona ne može davati kredite kreiranjem novca i u tom smislu funkcioniše kao currency board.
2. Po zakonu Bosne i Hercegovine, zakonu Federacije Bosne i Her cegovine i po zakonu
Republike Srpske, Centralna banka je pravno lice sa punim ovlaštenjima. Centralna banka ima
mogućnost da sklapa ugovore, da nabavlja i raspolaže pokretnom i nepokretnom imovinom, te
da je strana u sudskim postupcima.
3. Sedište centralne kancelarije C entralne banke je u Sarajevu. Međutim, ona svoje aktivnosti
decentralizuje u ostalim sedištima zajedničkih institucija Bosne i Hercegovine. Centralna banka
osniva i održava centralnu kancelariju i glavne jedinice u Fede raciji Bosne i Hercegovine i
Republici Srpskoj; ove glavne jedinice nemaju pravni status ili ovlaštenja koja su nezavisna od
Centralne banke. Osnivaju se jedna ili dvije glavne jedinice u Federaciji i jedna u Republici
Srpskoj. One svoje obaveze izvršavaju prema odluci Upravnog sav eta i Guvernera i u skladu
sa ovim zakonom, mogu raditi preko računa otvorenih kod odgovarajućih institucija nadležnih
za platni sistem. Upravni savet Centralne banke Bosne i Hercego vine može uspostaviti
predstavništva i kancelarije za kontakte u inostranstvu i imeno vati predstavnike i
korespondente. Ona takođe može uspostaviti predstavništva pod n adležnošću glavnih jedinica
u mestima u Bosni i Hercegovini, u skladu sa svojim odlukama.
4. Centralna banka ima pečat sa slikom grba Bosne i Hercegovine i rečima: "Centralna banka
Bosne i Hercegovine". Svaka glavna jedinica ima pečat sa rečima : "Centralna banka Bosne i
Hercegovine", te nazivom i sedištem te glavne jedinice. Pečati Centralne banke Bosne i
Hercegovine i njenih glavnih je dinica uključuju grbove, u skladu sa Zakonom o grbovima
Bosne i Hercegovine.

Ciljevi i osnovni zadaci Centralne banke
1. Cilj Centralne banke je da postigne i održi stabilnost domać e valute (Konvertibilna marka)
tako što izdaje domaću valutu prema aranžmanu poznatom pod nazivom currency board.

2. Dužnosti, zadaci i obaveze Centralne banke se izvršavaju pre ko njene centrale, glavnih
jedinica i ostalih filijala.
3. Osnovni zadaci Centralne banke koji se izvršavaju pod nadležnošću njenog Upravnog saveta
su:
a. da definiše, usvoji i kontro liše monetarnu politiku Bosne i Hercegovine putem izdavanja
domaće valute (Konvertibilna marka) po kursu određenom u članu 32. ovog zakona i uz puno
pokriće u slobodno konvertibilnim deviznim sredstvima, kao i kroz ostale funkcije koje ima
prema ovom zakonu;
b. da drži i upravlja službenim deviznim rezervama Centralne ba nke na siguran i profitabilan
način;
c. da potpomogne ili uspostavi i održava odgovarajuće platne i obračunske sisteme;
d. da izdaje propise za ostvarivanje aktivnosti utvrđenih u članu 2, stav a, tačka 3. ovog zakona;
e. da koordinuje aktivnosti agencija koje su nadležne za izdavanje bankarskih licenci i vršenje
suprevizije banaka u Entitetima na način kako to odredi Upravni s a v e t C e n t r a l n e b a n k e ,
uključujući mesečne sastanke rukovodilaca tih agencija sa preds tavnicima Centralne banke i
podnošenje mesečnih izveštaja od strane tih agencija Centralnoj banci o njihovim aktivnostima
i o kretanjima u finansijskim institucijama u njihovoj nadležnosti;
f. da sprovodi monetarnu politiku u skladu sa članom 2, stav a, tačka 3. ovog zakona;
g. da prima depozite od Bosne i Hercegovine i komercijalnih banaka radi ispunjenja zahteva za
obaveznim rezervama. Centralna banka može držati i depozite Ent iteta i drugih javnih
institucija, kao i druge rezerve komercijalnih banaka, ukoliko to one žele;
g (i) da pregleda informacije koje Centralnoj banci proslijede entitetske agencije za bankarstvo
na osnovu člana 4(l) Zakona o Agenciji za bankarstvo Federacije Bosne i Hercegovine i člana
4(m) Zakona o Agenciji za bankarstvo Republike Srpske, izmijenj enih i dopunjenih u opštem
kontekstu Poglavlja VIII istog, a li s ciljem da se donesu poseb ni propisi u pogledu procedura
za kliring i poravnanje međubankar skih plaćanja, uključujući plaćanja čekom i drugim
instrumentima plaćanja, ako bude bilo potrebno radi osiguranja postupanja u skladu sa nalozima
za blokiranje u pogledu finansiranja terorističkih aktivnosti ili aktivnosti kojima se remeti mir
kako se predviđa u entitetskim zakonima o agencijama za bankars tvo i zakonima o bankama,
te radi dodatnog osiguranja protiv pristupa na b ilo koji način blokiranim računima kako se
predviđa u navedenim zakonima.
h. da stavlja u i povlači iz opticaja domaću valutu (Konvertibilna marka), uključujući novčanice
i kovanice zakonskog sredstva pla ćanja, pridržavajući se strogo pravila currency boarda
definisanog u članu 2, stav a, tačka 3. ovog zakona.
i. da sprovodi radnje u pomaganj u borbe protiv pranja novca, po maže antiterorističke mjere i
mjere protiv opstrukcije sprovođenja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini,
koje se odnose na banke.
4. Naročito:

(a) Upravni savet Centralne banke ima isključivu nadležnost za zadatke navedene pod (a), (b),
(c), (d) i (e) stava 3. ovog člana, dok preostale zadatke treba da izvršavaju centrala, glavne
jedinice i ostale filijale Centr alne banke. (b) Ostali osnovni zadaci centralnog biroa Centralne
banke i glavnih jedinica su: (i) da obavljaju devizne operacije na zahtev banaka čije je sedište
u regionu kojeg pokriva glavna j edinica i (ii) da prikupljaju p odatke koji se odnose na
ekonomske i finansijske aktivnosti u regionu u kojem se nalazi njihovo sedište.

Nezavisnost Centralne banke
U okviru svojih ovlaštenja utvrđenih ovim zakonom, Centralna banka je potpuno nezavisna od
Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, te bilo koje javne agencije i organa, a u
cilju objektivnog sprovođenja svoj ih zadataka, osim ako nije dr ugačije određeno ovim
zakonom, Centralna banka neće primati instrukcije od bilo kojeg drugog lica. Samostalnost
Centralne banke treba biti poštovana i niko ne može bespravno tražiti da se utiče na bilo kojeg
člana tela Centralne banke koje donosi odluke u izvršavanju njegovih dužnosti prema
Centralnoj banci niti da se meša u delatnost Centralne banke.

Međunarodna saradnja
1. Centralna banka zastupa Bosnu i Hercegovinu na svim međuvlad inim sastancima, telima i
organizacijama po pitanjima monetarne politike i drugih pitanja koja su u njenoj nadležnosti.
2. Centralna banka može pružiti bankarske usluge u korist stran ih vlada, stranih centralnih
banaka i monetarnih vlasti, te u korist međunarodnih organizaci ja u kojima ona ili Bosna i
Hercegovina sudeluju.
3. Centralna banka može sudelovati u međunarodnim organizacijama koje rade na učvršćivanju
finansijske i ekonomske stabilnosti kroz međunarodnu monetarnu saradnju.
4. Kao predstavnik Bosne i Hercegovine, Centralna banka može preuzeti odgovornost i izvršiti
transakcije u vezi sa sudelovanjem Bosne i Hercegovine u međunarodnim organizacijama.
Glava II
ORGANIZACIJA I ADMINISTRACIJA CENTRALNE BANKE

Organizacija Centralne banke
1. Centralna banka se sastoji od Upravnog saveta, uprave koja se sastoji od Guvernera i tri
Viceguvernera i osoblja.
2. Centralna banka ima centralnu kancelariju i glavne jedinice.

Funkcije Upravnog saveta
1. Upravni savet je nadležan za vrhovnu upravu i kontrolu sprovođenja politike, administraciju
i poslovanje Centralne banke.
2. U izvršavanju svoje funkcije, Upravni savet mora periodično da vrši procenu monetarne i
ekonomske situacije. U tu svrhu, uprava Centralne banke izveštava Upravni savet, ne manje od
jednom mesečno, o administraciji i aktivnostima Centralne banke, o vođenju njenih monetarnih
i regulatornih politika, o solidnosti finansijskog sistema, te o stanju novca, kapitala i deviznog
tržišta , uključujući sve događaje i uslove koji imaju, ili će imati, značajan efekat na upravljanje
ili poslovanje Centralne banke, na sprovođenje njenih politika, na finansijski sistem, ili na pre
pomenuta tržišta.

Ovlaštenja Upravnog saveta
Upravni savet ima sledeća ovlaštenja:
a. da utvrđuje monetarnu politiku u skladu sa članom 2, stav a, tačka 3. ovog zakona;
b. da usvaja sve opšteprimenjljive propise, smernice i uputstva koja će izdavati Centralna
banka;
c. da odobrava sve izveštaje i preporuke koje Centralna banka treba da dostavi Parlamentarnoj
skupštini Bosne i Hercegovine ili Predsedništvu Bosne i Hercegovine;
d. da odlučuje o prisustvu Centralne banke u međunarodnim organizacijama;
e. da odredi nominalnu vrednost i veličinu novčanica i kovanog novca u skladu sa članom 42.
ovog zakona, da odluči o njihovoj proizvodnji i čuvanju, kao i o uslovima opoziva novca. O
dizajnu novčanica i kovanog novca treba da odluči Upravni savet , uz odobrenje Predsedništva
Bosne i Hercegovine;
f. da usvoji Pravilnik Centralne banke i da utvrdi politike koj e se odnose na administraciju i
poslovanje Centralne banke; g. da utvrdi organizaciju Centralne banke;
h. da odobri imenovanja Viceguvernera i Glavni interni revizor Centralne banke i njegove
zamenike, te da, nakon prvih šest godina funkcionisanja Central ne banke, između svojih
članova izabere Guvernera Centralne banke;
i. da otvara i zatvara glavne jedinice i ostale filijale i predstavništva Centralne banke;
j. da odredi finansijski plan Centralne banke i opšte uslove za poslenja službenika Centralne
banke, predstavnika i korespondenata;
k. da odredi računovodstvene prakse i standarde Centralne banke, centrale i glavnih jedinica i
ostalih filijala, te odobri godišnje izveštaje i finansijske izvode Centralne banke;

l. da utvrdi posebne rezerve u knjigama Centralne banke uz odobrenje Predsedništva Bosne i
Hercegovine;
m. da odredi kategorije aktive koja bi bila adekvatna za plasma n finansijskih sredstava
Centralne banke i
n. da odluči o bilo kojem drugo m pitanju koje spada u kompetencije Upravnog saveta, što je
definisano ovim zakonom.

Konstitucija Upravnog saveta
1. Za vreme prvih šest godina poslovanja Centralne banke, Upravni savet se sastoji od
Guvernera imenovanog od strane Međunarodnog monetarnog fonda uz prethodno obavljene
konsultacije sa Predsedništvom Bosne i Hercegovine i tri člana imenovana od strane
Predsedništva Bosne i Hercegovine. Guverner koji je imenovan od strane Međunarodnog
monetarnog fonda nije državljanin Bosne i Hercegovine ili neke druge susedne države. Tri člana
koje imenuje Predsedništvo Bosne i Hercegovine su jedan Bošnjak i jedan Hrvat iz Federacije
Bosne i Hercegovine i jedan Srbin iz Republike Srpske.
2. Nakon prvih šest godina delovanja Centralne banke:
a. Upravni savet Centralne banke se sastoji od pet članova imenovanih od Predsedništva Bosne
i Hercegovine i
b. Nakon imenovanja svojih članova, Upravni savet između svojih članova bira Guvernera na
period od šest godina; za vreme trajanja svog mandata Guverner neće biti zamenjen, osim ako
je njegovo uklanjanje iz Upravnog saveta u skladu s članom 11. ovog zakona.
3. Izuzev Guvernera koji je i menovan od Međunarodnog monetarnog fonda, kandidati za
članstvo u Upravni savet su državljani Bosne i Hercegovine. To moraju biti osobe od visokog
poverenja i profesionalnog iskustva u monetarnim i bankarskim p oslovima za koje ne postoji
osnova da budu odstranjene po članu 11. ovog zakona.
4. Mandat svakog člana Upravnog saveta je šest godina. Članovi Upravnog saveta mogu biti
ponovo izabrani ukoliko ne postoji osnova za odstranjenje po članu 11. ovog zakona.

Naknada članova Upravnog saveta
Članovi Upravnog saveta dobivaju naknadu od Centralne banke koj u određuje Guverner u
skladu sa opšteprihvaćenim standardima i koja je proporcionalna njihovim nadležnostima.

Ko ne može biti član Upravnog saveta

Osoba koja je član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Parlament arne Skupštine Bosne i
Hercegovine, Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ili Saveta minis tara Bosne i Hercegovine,
Federacije Bosne i Hercegovine ili Republike Srpske, ne može biti član Upravnog saveta.

Diskvalifikacija i uklanjanje članova Upravnog saveta i njihov imunitet
1. Predsedništvo Bosne i Hercegovine odstraniće iz Upravnog saveta svakog člana:
a. koji krši pravilo currency boarda uspostavljeno ovim zakonom;
b. koji nije podoban za člana Upravnog saveta u skladu sa članom 10. ovog zakona;
c. koji je proglašen krivim za prestup za koji je bio, ili bi mogao biti, osuđen na kaznu zatvora
bez mogućnosti plaćanja novčane kazne;
d. koji je postao insolventan ili je bankrotirao i nije rehabilitovan ili
e. koji je zbog lošeg ponašanja diskvalifikovan ili suspendovan od strane nadležnih vlasti u
obavljanju profesionalnih aktivnosti.
2. Nakon saznanja i predloga od strane večine članova Upravnog saveta, svaki član Upravnog
saveta može biti smenjen od strane Predsedništva Bosne i Hercegovine i to ako:
(a) osoba predložena da bude udaljena iz službe nije u stanju da vrši funkciju zbog fizičke ili
duševne bolesti koja traje više od jedne godine;
(b) osoba predložena da bude udalj ena iz službe prisustvovala n a manje od pola sastanaka
Upravnog saveta koji su održavani tokom poslednjih dvanaest meseci ili
(c) osoba predložena da bude udaljena iz službe sudelovala u ozbiljnom kršenju Zakona ili
ozbiljnom prekršaju na radnom mestu koji bitno šteti interesima Centralne banke.
3. Ni zbog jednog drugog razloga, član Upravnog saveta ne može biti udaljen iz Saveta.
4. Članovi Upravnog saveta Centralne banke neće biti krivično g onjeni ili hapšeni i zatvarani
bez odobrenja Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Imunitet se neće primenjivati kod
gonjenja, hapšenja ili zatvaranja lica koje je uhvaćeno u obavljanju težeg krivičnog dela.

Davanje ostavke članova Upravnog saveta
Članovi Upravnog saveta mogu dati ostavku, s tim da Predsedništ vu Bosne i Hercegovine
dostave pismenu ostavku najmanje tri meseca unapred.

Slobodno mesto u Upravnom savetu

Svako slobodno mesto u Upravnom savetu se popunjava imenovanjem novog člana Upravnog
saveta u skladu s članom 8, s tim da njegov mandat traje do ist eka mandata člana na čije je
mesto došao.

Zasedanje Upravnog saveta
1. Guverner predsedava sednicama Upravnog saveta, a u slučaju njegove odsutnosti sednicama
predsedava jedan od članova Upravnog saveta. Tokom prvih šest godina poslovanja Centralne
banke, Upravni savet, uz odobrenje Guvernera, može raspravljati o pitanjima i donositi odluke
i u slučaju odsustva Guvernera, pod uslovom da su na sastanku p risutna tri druga člana ili
njihovi naimenovani zamenici, te da se odluke donose jednoglasno.
2. Upravni savet se sastaje tako često kako to zahtevaju aktivnosti Centralne banke, ali ne manje
od jedanput svakog kalendarskog meseca.
3. Po pravilu, sednice Upravnog saveta saziva Guverner. Sednice Upravnog saveta mogu biti
sazvane i na pismeni zahtev dvojice članova Upravnog saveta, il i, u hitnom slučaju, od strane
jednog člana Upravnog saveta.
4. Svi članovi Upravnog saveta moraju biti obavešteni o tačnom vremenu, mestu i dnevnom
redu sednice najmanje deset radnih dana pre zakazanog zasedanja Saveta. U hitnom slučaju,
sednice Upravnog saveta mogu biti najavljene i u kraćem najavnom roku. Ako član Saveta,
izuzimajući Guvernera, ne može biti prisutan na sastanku Saveta , on mora naimenovati
predstavnika koji može prisustvovati sastanku, ali koji nije je dan od članova Saveta. Svaki od
tih predstavnika mora ispunjavati uslove iz člana 8, tačka 3. i podlegati odredbama čl. 10. i 11.
ovog zakona.
5. Svaki član Upravnog saveta ima jedan glas. Međutim, tokom pr vih šest godina poslovanja
Centralne banke, dva člana imenovana iz Federacije Bosne i Herc egovine dele jedan glas, to
jest, svaki ima po pola (1/2) glasa.
6. Kvorum svake sednice Upravnog saveta se sastoji od: (i) trič etvrtine članstva Upravnog
saveta, ili njihovih naimenovanih predstavnika za vreme prvih šest godina poslovanja Centralne
banke i posle toga (ii) tripetine članstva Upravnog saveta ili njihovih naimenovanih
predstavnika.
7. Osim ako nije drugačije navedeno ovim zakonom, u skladu sa o bavljenim diskusijama po
određenom pitanju, odluke Upravnog saveta se prihvataju na osnovu većine glasova
sakupljenih od prisutnih članova Upravnog saveta ili njihovih n aimenovanih predstavnika.
Jedino članovi Upravnog saveta ili njihovi naimenovani predstavnici koji su lično prisutni imaju
pravo glasa, osim ako interni pr opis Centralne banke ne dozvoljava da se sednice Upravnog
saveta i glasanje vrše telekonfer encijski ili, u posebnim sluča jevima, putem testiranog teleksa
ili nekog drugog proverenog elektronskog sredstva komunikacije. U slučaju neodlučnog
glasanja, Guverner može dati odlučujući glas.
8. Sve odluke donesene od osobe koja radi dobronamerno kao član Upravnog saveta su
pravosnažne, uprkos tome što neke nepravilnosti u njegovom imen ovanju, biranju ili
kvalifikaciji mogu biti kasnije otkrivene.

Rasprave na sednicama Upravnog saveta
1. Rasprave sednica Upravnog saveta su tajne. Upravni savet mož e odlučiti da obelodani
rezultate svojih rasprava.
2. Na svakoj sednici Upravnog saveta se vodi zapisnik kojeg potpisuje predsedavajući i sekretar
Upravnog saveta.
3. Sekretara Upravnog saveta imenuje Guverner između viših služ benika Centralne banke; on
ne može biti član Upravnog saveta.

Saopštenja članova Upravnog saveta
1. Članovi Upravnog saveta treba da periodično i u potpunosti prijavljuju Upravnom savetu
njihove značajne interese koje oni ili članovi njihovog domaćinstva mogu direktno ili indirektno
imati; takva saopštenja treba da odgovaraju smernicama koje je usvojio Upravni savet.
2. Članovi Upravnog saveta treba da poput ostalih viših služben ika zajedničkih institucija
Bosne i Hercegovine podležu istim propisima koji se tiču njihovih značajnih poslovnih interesa.
3. Uvek kada se na raspravu Upravnog saveta postavi pitanje o takvom interesu, zainteresovani
član Upravnog saveta treba da na početku diskusije izvesti članove o svom interesu; on ne sme
sudelovati u raspravi i odluci o toj stvari. Ipak, njegovo pris ustvo se broji u cilju postizanja
kvoruma.

Sastav uprave Centralne banke
1. Uprava Centralne banke se sastoji od Guvernera i Viceguverne ra koje, uz odobrenje
Upravnog saveta, imenuje Guverner.
2. Članovi Upravnog saveta mogu b iti naimenovani Viceguvernerima samo uz jednoglasnu
odluku Upravnog saveta.
3. Guverner može, uz saglasnost Upravnog saveta, dati privremena zaduženja ostalim
članovima Upravnog saveta. On također može dati i dugoročna zaduženja članovima Upravnog
saveta, ukoliko su ona jednoglasno odobrena od strane Upravnog saveta.

Ovlaštenja uprave Centralne banke
1. Guverner je glavni izvršni funkcioner Centralne banke zaduže n za svakodnevno poslovanje
Centralne banke. Ako je Guverner odsutan, ili nije u stanju da obavlja svoje aktivnosti,

Viceguverner kojeg on izabere uz odobrenje Upravnog saveta, vrš i službu glavnog izvršnog
funkcionera Centralne banke.
2. Guverner je odgovoran Upravnom savetu za izvršenje njihovih odluka, te za upravu i
kontrolu administracije i delatnosti Centralne banke.
3. Sva ovlaštenja koja nisu specifično data Upravnom savetu dod eljuju se Guverneru. U
granicama svojih ovlaštenja, Guverner ima zakonsko pravo da: pr eduzme sve tražene mere ili
one za koje on sam smatra da su preporučljive za administraciju i poslovanje Centralne banke,
uključujući i sklapanje ugovora u ime Centralne banke, imenuje službenike, posrednike i
korespondente Centralne banke i predstavlja Centralnu banku u pravnim postupcima. Guverner
može, uz odobrenje Upravnog saveta, da neke ili sva svoja ovlaš tenja poveri drugim
službenicima Centralne banke.

Sledeća služba
1. Bez prethodnog pismenog odobrenja Upravnog saveta Centralne banke, Guverner, članovi
Upravnog saveta i Viceguverneri neće raditi u drugoj finansijskoj instituciji dok traje njihov
mandat u Centralnoj banci.
2. Bez prethodnog pismenog odobrenja Upravnog saveta Centralne banke, tokom perioda od
šest meseci, računajući neposredno nakon odlaska iz Centralne b anke, prijašnji Guverneri,
ostali članovi Upravnog saveta i Viceguverneri neće raditi u ne koj drugoj finansijskoj
instituciji.

Glavni interni revizor Centralne banke
1. Glavni interni revizor Centralne banke imenuje Guverner uz odobrenje Upravnog saveta na
period od četiri godine. Glavni i nterni revizor može biti ponov o imenovan, ako se niti jedan
razlog naveden u članu 11. ovog zakona ne može primeniti na njega.
2. Glavni interni revizor može dati ostavku na položaj i to uru čujući ostavku Guverneru
najmanje tri meseca unapred. Glavni interni revizor će biti smenjen s položaja jedino po odluci
Upravnog saveta, ako je ona potkrepljena s jednim ili više razl oga za uklanjanje s dužnosti
specifikovanih u članu 11. ovog zakona.
3. Dužnosti glavni internog revizora su da:
a. uspostavlja i održava odgovarajuće procedure i instrumente z a kontrolu rizika u Centralnoj
banci i nadzire njihovu primenu;
b. vrši povremenu reviziju administracije i poslovanja Centralne banke kako bi osigurao strogu
primenu zakona i propisa koji se odnose na Centralnu banku;
c. vrši reviziju i podnosi Upravnom savetu izveštaje i preporuke o računima i izeštajima, kao i
o budžetskim i računovodstvenim postupcima i kontrolama Centralne banke i

d. revidira periodične finansijske izvode i odgovarajuće dokume nte Centralne banke i, ako su
pravilno pripre-mljeni, izdaje certifikate u tu svrhu.
4. Guverner može, uz odobrenje Upravnog vijeća, imenovati zamje nike glavnog internog
revizora, kako bi pomogli glavnom kontroloru u obavljanju njegovih dužnosti.

Osoblje Centralne banke
1. Tokom zaposlenja u Centralnoj banci, osoblje Centralne banke ne može biti zaposleno, ili
primati kredit, od bilo koga drugog osim Centralne banke, osim ako Centralna banka ne odluči
drugačije.
2. Upravni savet treba da usvoji propise Centralne banke kojima se regulišu uslovi zaposlenja
službenika u Centralnu banku, kao i njihova prava i dužnosti.

Službenici, posrednici i korespondenti Centralne banke
1. Guverner imenuje i raskida imenovanje službenika, posrednika i korespondenata Centralne
banke u granicama i u skladu s opštim uslovima o zaposlenju pro pisanim od strane Upravnog
saveta.
2. Ni jedna plata, zarada ili neki drugi honorar ili naknada plaćeni od Centralne banke ne mogu
se vezati za čist prihod, čisti profit ili neki drugi prihod Centralne banke.

Sukob interesa
1. Dok su na položaju, Guverner i Viceguverner treba da se u potpunosti profesionalno posvete
radu u Centralnoj banci. Nijedan od njih ne može imati neku drugu službu ili zaposlenje, bez
obzira da li je za to plaćen ili ne, osim ako ta aktivnost nije odobrena od Upravnog saveta
Centralne banke.
2. Nijedan izvršni službenik iz rukovodne strukture ili osoblja Centralne banke ne može
istovremeno imati drugo zaposlenje, bez obzira da li je za to p laćen ili ne, bez prethodnog
pismenog odobrenja Upravnog saveta Centralne banke.
3. Nijedan član Upravnog saveta, član rukovodne strukture ili osoblja Centralne banke, ne može
prihvatiti bilo koji poklon ili kredit za sebe, ili u korist bi lo koje osobe s kojom je porodično,
poslovno ili finansijski povezan, ako bi takvo prihvaćanje mogl o dovesti do ili ostaviti dojam
da dovodi do smanjenja njegovog nepristrasnog odnosa prema dužnostima u Centralnoj banci.

Čuvanje tajne

Ni jedna osoba koja je, ili koja je bila, član Upravnog saveta, uprave ili osoblja, revizor
poslovnih knjiga, predstavnik ili korespondent Centralne banke ne može da na način koji nije
zakonom dozvoljen: (i) dozvoli pristup, predoči ili publikuje t ajni informativni materijal do
kojeg je došla izvršavajući svoje dužnosti prema Centralnoj banci; ili (ii) koristi takve podatke,
ili dozvoljava da se ti podaci koriste za ličnu korist.
Glava III
FINANSIJSKI PROPISI

Kapital Centralne banke
1. Početni kapital Centralne banke ima vrijednost od 25 miliona konvertibilnih maraka.
2. Ukupan početni kapital Centralne banke se uplaćuje u punom iznosu u periodu od dve
sedmice od dana stupanja ovog zakona na snagu. Modalitete uplate početnog kapitala određuje
Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine.

Obračunavanje čistog profita ili čistog gubitka Centralne banke
Čisti profit ili čisti gubitak Centralne banke se obračunavaju za svaku finansijsku godinu i to u
skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima kao iznos čistih poslovnih prihoda ili
gubitaka (uključujući realizovane dobitke i gubitke) i čiste nerealizovane procenjene dobitke ili
gubitke, te nakon donošenja odredbi o:
a. spornim i sumnjivim dugovanjima, amortizaciji aktive i dopri nosima za penzioni fond
zaposlenih i
b. neophodnosti izdavanja odobrenja od strane institucija nadle žnih za budžet Bosne i
Hercegovine za ostale namene koje Centralna banka može smatrati neophodnim.

Raspodela čistog profita Centralne banke
Ako Centralna banka ostvari čisti profit u bilo kojoj godini, č isti profit raspoređuje Upravno
vijeće primjenjujući sljedeći redoslijed prioriteta:
a. dio čistog profita izdvaja na račun generalne rezerve Centralne banke, tako da iznos početnog
kapitala i generalne rezerve bude ekvivalentan iznosu od pet procenata ukupnog iznosa novčane
pasive (kako je definisano članom 31. Zakona) prikazane na računima Centralne banke za kraj
te finansijske godine;
b. ostatak čistog profita raspoređuje se tako da 40 procenata Upravno vijeće raspoređuje svojom
odlukom za povećanje kapitala i rezerve za generalne rezerve Centralne banke, a 60 procenata

Centralna banka uplaćuje na račun institucije zadužene za Budže t Bosne i Hercegovine, u
periodu od četiri mjeseca nakon završetka budžetske godine;
c. čista nerealizovana dobit raspoređuje se na račun procijenjene vrijednosti rezervi, koji se vodi
u bilansu stanja Centralne banke.

Alokacija čistog gubitka Centralne banke
Ako Centralna banka ostvari čisti gubitak u bilo kojoj budžetsk oj godini, čisti gubitak biće
alociran prema sljedećem:
a. ako čisti gubitak sadrži čisti nerealizovani gubitak, on se alocira na račun procijenjene
vrijednosti rezervi ili, ako bi bilans računa procijenjene vrij ednosti rezervi, kao posljedica
takvog alociranja, bio negativan, taj iznos se alocira na generalne rezerve, do iznosa u kome
bilans generalnih rezervi, kao posljedica takvog alociranja, ne bi bio negativan;
b. preostali gubitak sastavljen od čistih realizovanih gubitaka s t a v l j a s e n a t e r e t g e n e r a l n i h
rezervi do iznosa u kome bilans generalnih rezervi, kao posljed ica takvog alociranja, ne bi bio
negativan.

Pokrivanje deficita u kapitalu Centralne banke
Uvijek kada:
a. na kvartalnom preliminarnom bilansu stanja (bez izvršene rev izije) Centralne banke koji je
pripremljen u skladu s članom 64. Zakona, vrijednost njene akti ve padne ispod iznosa njene
pasive i kapitala i rezervi, ili
b. je iznos generalnih rezervi Centralne banke za bilo koju fin ansijsku godinu nedovoljan da
pokrije čisti gubitak kao što je definisano u članu 28. Zakona, u roku od dva mjeseca po
podnošenju bilansa stanja, ministarstvo odgovorno za Budžet Bosne i Hercegovine obezbjeđuje
konvertibilne marke u iznosu ili iznosima koji su neophodni za pokrivanje deficita.

Restrikcije u raspodeli čistog profita
Ni jedan transfer, isplata ili plaćanje u skladu s čl. 27. ili 28. ovog zakona se neće izvršiti ako
bi to po mišljenju Upravnog saveta Centralne banke dovelo da ak tiva Centralne banke bude
manja od iznosa njene pasive i kapitala i rezervi.
Glava IV
MONETARNA FUNKCIJA I DELATNOST CENTRALNE BANKE

Pravilo za izdavanje valute (aranžman currency board)
1. Centralna banka je obavezna da osigura da ukupan iznos njene novčane pasive nikada ne
pređe ekvivalentan iznos (izraženo u valuti Bosne i Hercegovine) njenih neto deviznih rezervi.
2. U svrhu ovog zakona:
a. ukupan iznos novčane pasive Centralne banke je uvek zbir:
(A) svih novčanica i kovanog novca koje su u opticaj stavile ce ntrala, glavne jedinice i ostale
filijale Centralne banke i
(B) potražnih salda svih računa koji se drže u knjigama Centralne banke i njenih organizacionih
jedinica od strane rezidentnih vlasnika računa; i
b. neto devizne rezerve Centralne banke predstavljaju u svako doba razliku između vrednosti
na fer tržištu dole navedene aktive i pasive Centralne banke:
Aktiva:
(A) svo zlato i drugi plemeniti metali i drago kamenje koji se drže od ili za račun Centralne
banke;
(B) sve novčanice i kovani novac u slobodno konvertibilnoj stranoj valuti koji se drže od ili za
račun Centralne banke;
(C) svako potraživanje naplativo u slobodno konvertibilnoj valu ti koje se drži na računima
Centralne banke, u knjigama stranih centralnih banaka ili drugih stranih finansijskih institucija;
(D) specijalna prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda koja drži Centralna banka;
(E) sve menice, solo menice, uverenja o depozitu, obveznice i d rugi dugovni vrednosni papiri
koje izdaju rezidenti drugih zemalja osim Bosne i Hercegovine, a koji su naplativi u slobodno
konvertibilnoj stranoj valuti i koji su držani od ili za račun Centralne banke i
(F) sve terminske kupovine ili ugovori o reotkupu koje sklapa C entralna banka koji su
ugovoreni sa ili garantovani od st ranih centralnih banaka ili m eđunarodnih finansijskih
organizacija, svi terminski pos lovi, kao i svi ugovori Centralne banke s pravom opcije koji
obezbeđuju plaćanje u slobodno konvertibilnoj stranoj valuti od strane rezidenata drugih
zemalja osim Bosne i Hercegovine.
Pasiva:
(A) svako potraživanje koje je plativo u slobodno konvertibilnoj stranoj valuti ili Konvertibilnoj
marci i vodi se u knjigama Centralne banke, na računima stranih centralnih banaka ili drugih
finansijskih institucija;
(B) sve Konvertibilne marke koje drži Međunaro-dni monetarni fond;

(C) svi dospeli krediti prema stranim centralnim bankama i vlad ama, međunarodnim
organizacijama i stranim finansijskim institucijama;
(D) terminski ugovori Centralne banke o prodaji i preprodaji ko je je ona zaključila sa, ili za
koje garantuje, strana centralna banka ili međunarodna finansij ska institucija, i svi terminski
poslovi Centralne banke kao i ugovori sa pravom opcije koji obe zbeđuju prodaju rezidentima
drugih zemalja osim Bosne i Hercegovine u slobodno konvertibilnoj stranoj valuti;
(E) sve druge obaveze prema nerezidentima.

Službeni kurs za valutu Bosne i Hercegovine
Službeni devizni kurs za valutu Bosne i Hercegovine je jedna konvertibilna marka za 0,511292
eura, odnosno jedan euro iznosi 1,955830 konvertibilnih maraka.

Garantirana konvertibilnost valute Bosne i Hercegovine
1. Na zahtev, Centralna banka na teritoriju Bosne i Hercegovine bez restrikcija kupuje i prodaje
Konvertibilne marke za euro po kursu navedenom u članu 32. ovog zakona.
2. Komercijalne banke i druge ovlaštene finansijske institucije u Bosni i Hercegovini na zahtjev
kupuju i prodaju konvertibilnu marku za euro, bez ograničenja i po kursu određenom u članu
32. ovog zakona. Maksimum njihove provizije, taksi i drugih naplata za ovakve transakcije ne
može iznositi više od 1%.

Ostale finansijske transakcije Centralne banke
1. U skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog člana, Upravni savet Centralne banke ima ovlaštenje
da preduzme sve neophodne aktivnos ti u cilju sticanja, držanja i raspolaganja deviznom
rezervnom aktivom na siguran i profitabilan način, kako je definisano članom 31, stav 2. ovog
zakona.
2. Ukupni iznos bruto deviznih rezervi Centralne banke izražen u drugoj stranoj valuti, a ne u
nemačkim markama, neće biti povećavan ako, kao rezultat takvog povećanja, ukupan iznos
prevazilazi ekvivalent od 50 procenata ukupnog iznosa nesmanjenog kapitala i rezervi
Centralne banke.
3. Ukupan iznos pasive Centralne banke koja je izražena ili naplativa u stranoj valuti, neće biti
povećan, ako bi, kao rezultat takvog povećanja, ukupan iznos pr emašio ekvivalent od 50
procenata ukupnog nesmanjenog kapita la i rezervi Centralne bank e. O takvoj pasivi potrebno
je da Upravni savet donese jednoglasnu odluku.

Izveštavanje
Centralna banka svakog meseca objavljuje mesečne podatke o ukupnom iznosu Konvertibilnih
maraka u opticaju kao i o zvaničnim deviznim rezervama Centraln e banke, sa presekom koji
prikazuje držanja eura i drugih valuta.

Obavezne rezerve banaka
1. Propisima Upravnog odbora Centralne banke utvrđuje se minimalni iznos koji se obračunava
na depozite i pozajmljena sredstva, bez obzira u kojoj valuti su sredstva izražena, koji su banke
dužne da drže kod Centralne banke, preko centrale ili glavnih jedinica. Obavezne rezerve
primjenjuju se jednako za sve banke.
2. Obavezne rezerve se održavaju držanjem novčanih depozita kod Centralne banke preko njene
centrale i glavnih jedinica i obračunavaju se kao prosečne dnev ne rezerve u desetodnevnom
periodu.
3. Propisom Upravnog savjeta određuje se naknada koju Centralna banka isplaćuje bankama na
iznos rezervi.
4. Propisi kojima se modifikuju nivoi obaveznih rezervi specifikuju datum do kojeg banke
moraju obezbediti iznos novih rezervi.
5. Ukoliko banka ne izvrši svoju obavezu u pogledu obaveznih re zervi tokom dva uzastopna
perioda, Centralna banka prestaje obavljati transakcije povlače nja za tu banku i obaveštava
nadležne bankarske institucije kako bi se poduzele odgovarajuće mere i nadoknadio manjak u
toku istog perioda,odnosno 10 dana. Ukoliko se neispunjavanje o baveza produži za još jedan
period, odnosno 10 dana, Centralna banka će obavijestiti nadlež ne bankarske institucije kako
bi one mogle poduzeti odgovarajuće korake protiv banke. Centralna banka određuje i naplaćuje
kaznu za svaku banku koja ne uspe održati obavezne rezerve na minimalnom nivou propisanom
od strane Centralne banke, u iz nosu od pet promila (5/1000) dne vno od ostvarenog deficita
obaveznih rezervi te banke, sve dok se taj deficit ne ispravi.
6. Na osnovu uputstava nadležne agencije za bankarstvo Centraln a banka otvara poseban
rezervni račun za komercijalnu banku od koje se traži da blokira depozite, transakcije i sl. lica
ili preduzeća utvrđenih u nalogu za blokiranje, koji izdaje Age ncija za bankarstvo Republike
Srpske ili Agencija za bankarstvo Federacije Bosne i Hercegovine ili se izdaje po njihovom
ovlaštenju.
7. Od komercijalne banke koja ima obavezu prema nalogu za blokiranje izdatom na prethodno
navedeni način, traži se da odmah izvrši prenos ekvivalentnog iznosa sa svog rezerevnog računa
u Centralnoj banci Bosne i Hercegovine na poseban račun rezervi . Sredstva ostaju na ovom
posebnom računu rezervi sve dotle dok nadležna agencija ne odobri njihovo oslobađanje.
8. Na osnovu uputstava nadležne agencije za bankarstvo, Centalna banka Bosne i Hercegovine
blokira sve rezervne račune komercijalne banke koja ne postupi u skladu sa prethodno
navedenim uputstvima nadležne ag encije za bankarstvo. Ovi račun i ostaju blokirani sve dotle

dok Centralna banka Bosne i Hercegovine ne primi ovlaštenje od nadležne agencije za
bankarstvo da dozvoli deblokiranje računa.

Operacije na tržištu novca
Centralna banka se neće uključivati ni u kakve operacije na trž ištu novca, uključujući tu i
vrednosne papire bilo koje vrste.
Glava V
MONETARNA JEDINICA, NOVČANICE I KOVANI NOVAC

Monetarna jedinica
1. Monetarna jedinica Bosne i He rcegovine je "Konvertibilna mar ka" koja se deli na stotinu
"Feninga", čiji su simboli "KM", odnosno "F". Konvertibilnu mar ku izdaje Centralna banka i
stavlja u cirkulaciju preko svoje centrale i glavnih jedinica.
2. Konvertibilna marka je zakonito sredstvo plaćanja svih javnih i privatnih obaveza i dugova
u Bosni i Hercegovini. Naročito, sve javne institucije i privat na lica ili preduzeća moraju
prihvatiti Konvertibilnu marku u poravnanju i plaćanju bilo kojih obaveza prema njima.

Emisija i povlačenje novca
Upravni savet Centralne banke je jedini autoritet u Bosni i Her cegovini koji donosi odluke o
izdavanju zakonitog sredstva pla ćanja i povlačenju iz opticaja zakonitog sredstva plaćanja,
preko centrale, glavnih jedinica i ostalih filijala u Federacij i Bosne i Hercegovine i Republici
Srpskoj.

Računovodstveni postupak izdatog novca
Ukupan iznos novčanica i kovanog novca u opticaju se zavodi u r ačune Centralne banke
(centrale, glavnih jedinica i ostalih filijala) kao pasiva celokupne Centralne banke; u tu pasivu
neće biti uključene novčanice i kovani novac koji se nalaze u rezervnom inventaru valute.

Zakonito sredstvo plaćanja
Novčanice i kovani novac koje je izdala Centralna banka kao zakonito sredstvo plaćanja, a koji
nisu povučeni iz opticaja, se prihvataju u svojoj nominalnoj vr ednosti kao sredstvo plaćanja
svih javnih i privatnih dugovanja u Bosni i Hercegovini.

Obeležja valute i novčanica u prelaznom periodu (Kuponi)
1. Upravni savet Centralne banke određuje nominalnu vrednost i veličinu novčanica i kovanica
u skladu sa članom 7, stav e. ovog zakona. O dizajnu novčanica i kovanica treba da odluči
Upravni savet uz odobrenje Predsedništva Bosne i Hercegovine.
2. Kao prelazna mera, dok se ne nađe trajno rešenje za dizajn n ovca koji je dogovoren, kao
zakonsko sredstvo gotovinskog plaćanja, Centralna banka stavlja u cirkulaciju "Kupone".
Centralna banka neće izdavati kovanice dok su Kuponi u upotrebi.
3. Kuponi imaju zajedničke elemente dizajna kao i različite ele mente dizajna za Federaciju
Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku. Dve verzije Kupona koje će biti iste veličine za dati
apoen imaju također sledeće zajedničke elemente:
a. na novčanici se nalazi reč "Kupon";
b. čitkim slovima napisana re čenica: "Donosiocu ovog kupona Cen tralna banka Bosne i
Hercegovine na zahtev isplaćuje Š--Ć Konvertibilnih maraka."
c. apoen Kupona je ispisan uočljivim brojem s obe strane novčanice;
d. kao tehnička karakteristika sigurnosti, Kupon će imati serij ski broj. Obe verzije Kupona će
imati isti status kao zakonsko sredstvo plaćanja na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.
4. Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska će svaka i mati vlastiti dizajn Kupona.
Dizajn novčanice treba da bude u potpunosti konzistentan sa Daj tonskim sporazumom i neće
uključivati uvredljive elemente u odnosu na drugi Entitet. Teks t na Kuponu može biti ispisan
različitim pismom, po izboru Entiteta, i to jedan ćiriličnim pismom a drugi latiničnim pismom.
Imena: "Federacija Bosne i Hercegovine" i "Republika Srpska" se neće pojavljivati na Kuponu.
5. Upravni Savet Centralne banke će preduzeti sve potrebne napo re da osigura cirkulaciju
Kupona, kako u Federaciji Bosne i Hercegovine, tako i u Republi ci Srpskoj u periodu od tri
meseca po usvajanju ovog zakona.

Štampanje i čuvanje valute
Centralna banka organizuje štampanje novčanica i kovanje kovanog novca, brine se o sigurnosti
i čuvanju izdanih novčanica i kovanog novca, a ako je potrebno, i o čuvanju i uništenju otisaka,
kalupa za kovanje novca i starih novčanica i kovanog novca koji su zakonsko sredstvo plaćanja
u Bosni i Hercegovini.

Neprikladna valuta

1. Neprikladna valuta se povlači iz opticaja, uništava i zamenj uje novčanicama i kovanim
novcem Centralne banke.
2. Centralna banka može odbiti da zameni novčanice ili kovani n ovac ako se njihov dizajn ne
može čitati, ako je bezobličan ili izbušen, ili ako je više od 40 posto njihove površine uništeno.
Takva sredstva plaćanja se povlače i uništavaju bez nadoknade vlasniku, osim ako u posebnim
slučajevima Centralna banka ne dozvoli potpunu ili delomičnu kompenzaciju.
3. Ne može se tražiti od Centralne banke kompenzacija za izgubl jene, ukradene ili uništene
novčanice ili kovani novac; sve novčanice koje su promenile vanjski izgled, naročito novčanice
na kojima se pisalo, bojilo, preš tampavalo, utiskavalo, bušilo ili na koje se nešto lepilo, mogu
biti zaplenjene bez nadoknade.

Valutni inventar i plan štampanja, odnosno kovanja novca
Centralna banka direktno vodi inv enturu zalihe novca, planira i zdavanje novca, a centrala,
glavne jedinice i ostale filijale Centralne banke osiguravaju r edovno snabdevanje novčanica i
kovanica Konvertibilne marke tako da udovolje potrebama privrede Bosne i Hercegovine.

Opoziv valute
1. Centralna banka može odlučiti da opozove i povuče iz opticaja bilo koje Konvertibilne marke
koje su u opticaju na teritorij i Bosne i Hercegovine i to u zam enu za štampanje, odnosno
kovanje drugih novčanica ili kovanog novca u jednakim iznosima; odluka treba biti donesena
jednoglasno od strane Upravnog saveta i u obliku propisa Centra lne banke kojim se precizira
vrijeme za koje novčanice i kovani novac trebaju biti zamenjeni , kao i gde (centrala, glavne
jedinice ili ostale filijale Centralne banke) će se zamena vršiti.
2. Istekom vremena za promenu novčanica i kovanog novca iz stav a 1, novčanice i kovani
novac koji su određeni za zamenu prestaju biti zakonsko sredstvo plaćanja.

Umnožavanje i krivotvorenje valute
1. Ko god: (i) falsifikuje, kuje, krivotvori ili menja bilo koju novčanicu ili kovani novac koji su
zakonsko sredstvo plaćanja, da li u Bosni i Hercegovini ili u inostranstvy, ček, vrednosni papir
ili karticu, bilo da je izražena u valuti Bosne i Hercegovine ili drugoj valuti; ili (ii) ako poseduje,
prenosi ili izdaje takvu novčanicu, kovani novac, ček, vrednosni papir ili karticu za koje je znao
da su falsifikati, krivotvoreni ili izmenjeni; ili (iii) proizv ede, poseduje ili prenosi bilo koji
otisak, kalupe za kovanje novca, kamenje, papir, tintu ili neki drugi predmet ili tekućinu za koje
je znao da su bili namenjeni za falsifikovanje, kovanje, krivotvorenje ili izmenu bilo koje takve
novčanice, kovanog novca, čekova, vrednosnih papira ili kartice , biće kriv za počinjeno
krivično delo.

2. Za bilo koje umnožavanje novčanica, kovanog novca, čekova, v rednosnih papira ili kartica
bez obzira da li su izraženi u va luti Bosne i Hercegovine ili n e k o j d r u g o j v a l u t i , k a o i z a
stvaranje bilo kojeg predmeta čiji dizajn imitira takve novčani ce, kovani novac, čekove,
vrednosne papire ili kartice, potrebna je pismena dozvola Centralne banke.
Glava VI
POLITIKA DEVIZNOG KURSA, DEVIZNIH REZERVI I DEVIZNA KONTROLA

Devizna kontrola
1. Konvertibilna marka je slobodno konvertibilna u stranu valutu u Bosni i Hercegovini.
2. Centralna banka ili drugi autoriteti neće postavljati ograni čenja na plaćanja i međunarodne
transakcije, osim ako Centralna banka ne odluči da su takva ogr aničenja potrebna za izvršenje
obaveze Bosne i Hercegovine, u skladu sa međunarodnim zakonom. O svim ovim pitanjima
Upravni savet treba da donesy jednoglasnu odluku.

Klirinški sporazumi i sporazumi plaćanja
Centralna banka može, ili za svoj vlastiti račun ili za račun i po nalogu Bosne i Hercegovine,
da uđe u klirinške i platežne aranžmane, ili sklopi bilo koji drugi ugovor u istu svrhu sa javnim
ili privatnim klirinškim institucijama koje se nalaze u inostranstvy.

Devizne rezerve
1. Centralna banka stvara i održava određenu deviznu rezervu koja se sastoji od celokupne ili
delomične aktive Centralne banke navedene u članu 31, stav 2. ovog zakona.
2. Centralna banka investira stranu aktivu u skladu sa principima i praksom zdravog ulaganja i
samo u likvidnim vrednosnim papirima koje izdaje Vlada ili cent ralna banka zemlje u čijoj
valuti su izraženi vrednosni papiri.

Izveštavanje o deviznim transakcijama
Upravni savet Centralne banke može od banaka tražiti da se peri odično podnose Centralnoj
banci izveštaji putem njenih organizacionih jedinica o njihovim ukupnim otvorenim deviznim
pozicijama. Centralna banka treba da propiše obrasce za izveštaj i odgovarajuću dokumentaciju
koja se mora dostavljati.
Glava VII

ODNOSI CENTRALNE BANKE S DRUGIM JAVNIM INSTITUCIJAMA

Bankar, savetnik i fiskalni agent
1. Centralna banka će raditi kao bankar i fiskalni agent Bosne i Hercegovine i javnih agencija
koje Predsedništvo Bosne i Herceg ovine odredi, pod uslovom da niti jedna transakcija koju
Centralna banka sprovede ne može služiti kao finansijska pomoć, uključujući kredit, za ili u
korist Bosne i Hercegovine.
2. Centralna banka i ministarstvo nadležno za budžet Bosne i Hercegovine se mogu međusobno
konsultovati, a dužnost Centralne banke je da pruža savet minis tarstvu nadležnom za budžet
Bosne i Hercegovine o svim značajnim pitanjima koja se odnose na njene zadatke ili zadatke
koji su na neki drugi način u sklopu njene nadležnosti.
3. Svake godine, ministarstvo nadležno za budžet Bosne i Herceg ovine može da konsultuje
Centralnu banku o pripremanju budžeta, a u slučaju da je konsul tovana, Centralna banka
podnosi pisani izveštaj Savetu ministara Bosne i Hercegovine o ekonomskim i finansijskim
pitanjima.
4. Centralna banka neće delovati k ao bankarski ili fiskalni agent bilo Federacije Bosne i
Hercegovine ili Republike Srpske, ukoliko ne postoji zajednička odluka oba Entiteta.

Konsultacije i davanje izveštaja o zaduživanju javnog sektora
Svake godine nadležni organ Bosne i Hercegovine se konsultuje sa Centralnom bankom o planu
za vanjsko zaduživanje javnog sektora tokom naredne finansijske godine, uključujući iznose
koji će biti ugovoreni i isplaćeni prema istom zaduživanju, kao i očekivane rokove i uslove za
takvo zaduživanje. O svim vanjskim posudbenim transakcijama Bos ne i Hercegovine i njenih
javnih institucija podnosi se izveštaj Centralnoj banci koji sadrži takve detalje koje Centralna
banka uz odobrenje Predsedništva Bosne i Hercegovine određuje propisom.

Depozitar i zastupnik pri plaćanju
Centralna banka može prihvatiti d epozite u svojoj centrali i gl avnim jedinicama u
Konvertibilnoj marci i stranoj valuti iz institucija Bosne i He rcegovine i javnih agencija koje
određuje nadležno ministarstvo Bosne i Hercegovine. Kao depozitar, Centralna banka prima
depozite i vrši isplate do granica deponovanih uloga prema plat nim nalozima za te račune.
Centralna banka plaća kamatu na takve depozite prema tržišno or entisanoj stopi nakon
oduzimanja njenih administrativnih troškova.

Funkcija fiskalnog agenta

Centralna banka može samo preko trust fonda (poverilački fond) i prema uslovima o kojima će
se složiti s nadležnim organima Bosne i Hercegovine da deluje k ao fiskalni agent za Bosnu i
Hercegovinu i njene javne agencije u sledećim slučajevima:
a. prodaji dugovnih vrednosnih papira koje su izdali, kao protokolist ili posrednik u transferu;
b. isplati glavnice, kamate i drugih troškova na te vrednosne papire;
c. platne transakcije koje se odnose na njihove račune kod Centralne banke i
d. ostalim pitanjima koja su u skladu sa osnovnim ciljevima i zadacima Centralne banke.

Obaveštenja koja treba dostaviti Centralnoj banci
Bosna i Hercegovina treba da dostavi Centralnoj banci sva ekonomska i finansijska obaveštenja
i dokumente koje Centralna banka zatraži u cilju obavljanja svojih poslova.
Glava VIII
ODNOSI CENTRALNE BANKE S BANKAMA

Bankovni računi u knjigama Centralne banke
Svaka banka koja obavlja svoje delatnosti na osnovu bankovne licence otvara i drži račun za
obavezne rezerve u knjigama centrale i glavnih jedinica Central ne banke pod uslovima koje
odredi Upravni savet Centralne banke, te na zahtev, bez odlagan ja, dostavlja informacije
Centralnoj banci ili njenim glavnim jedinicama i ostalim filija lama u Federaciji Bosne i
Hercegovine i Republici Srpskoj koje se odnose na njeno poslovanje i finansijsku poziciju, što
propisom određuje Upravni savet Centralne banke.

Kliring i obračunske olakšice
Centralna banka preko centrale i glavnih jedinica može pomagati bankama u organizovanju
klirinških mogućnosti i obračunu u međubankarskom plaćanju, ukl jučujući plaćanje putem
čekova i drugih platežnih instrumenata i može uspostaviti procedure i izdati takve propise koje
smatra pravilnim.

Mreža informacija
Centralna banka može osnovati i održavati informativnu mrežu za finansijski sistem Bosne i
Hercegovine.

Glava IX
RAČUNI, FINANSIJSKI IZVODI, REVIZIJA I IZVEŠTAJI CENTRALNE BANKE

Finansijska godina Centralne banke
Finansijska godina treba početi na prvi dan meseca januara i za vršiti na zadnji dan meseca
decembra.

Računovodstveni postupci
Centrala i glavne jedinice Centralne banke će stalno voditi rač une i evidenciju koja će
odražavati njeno poslovno i finansijsko stanje u skladu sa među narodnim računovodstvenim
standardima.

Finansijski izvodi Centralne banke
Centrala Centralne banke priprema konsolidovanje finansijske iz vode za svaku od svojih
finansijskih godina. Ti izvodi uključuju bilans stanja i bilans uspeha, kao i ostale izvode.

Revizija računa Centralne banke
Reviziju računa i evidencije Centralne banke vrše vanjski revizori koje imenuje Predsedništvo
Bosne i Hercegovine, a po preporuci Upravnog saveta.

Slanje i publikovanje izvoda i izveštaja Centralne banke
1. Centralna banka treba da, u roku od tri meseca nakon završet ka svoje finansijske godine,
podnese Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine sledeće:
a. primerak svojih finansijskih izvoda koji su overeni od strane njenih revizora;
b. izveštaj o svom poslovanju u toku te godine i c. izveštaj o stanju privrede.
2. Centralna banka treba da u što kraćem vremenu, ali u svakom slučaju u roku od mjesec dana
nakon završetka kvartala, pripremi i podnese Predsjedništvu Bosne i Hercegovine preliminarni
(bez izvršene revizije) finansijski izvještaj za taj kvartal.

3. Nakon podnošenja izveštaja, Centralna banka će publikovati f inansijske izvode i izveštaje
koji se odnose na st. 1. i 2; isto tako, može publikovati izveš taje i studije o finansijskim i
ekonomskim pitanjima koje smatra prikladnim.
Glava X
RAZLIČITI PROPISI

Konsultacije o zakonskim predlozima
Upravni savet Centralne banke se konsultuje o svim zakonskim pr edlozima vezano za sva
pitanja koja se odnose na njeno poslovanje, ili koja su u domen u njene nadležnosti pre nego
budu dostavljena zakonodavnom telu Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine i
Republike Srpske.

Pravo Centralne banke na prioritet
1. Centralna banka ima apsolutno pravo na prioritet zadovoljenja svakog od svojih potraživanja
za svaki potražni saldo i ostala sredstva koja drži na svom računu ili na računu odgovarajućeg
dužnika, bilo da je to kolateralno jamstvo za osiguravanje svoj ih potraživanja ili kad takvo
potraživanje postane dospelo i naplativo, osim za aktivu koju C entralna banka drži kao
obaveznu rezervu.
2. Centralna banka može koristiti svoje pravo prioriteta jedino ako ima potražni saldo ili prodaje
ostalu aktivu za razumnu cenu, isplaćujući sama sebe od prihoda stvorenog tom prodajom
nakon odbijanja troškova nastalih prodajom. Da bi ostvarila svo je pravo prioriteta u skladu sa
propisom iz ovog člana, Centralna banka ne treba da pokreće sudski postupak. Neće se dozvoliti
da neko drugo konkurentno potraži vanje uspori ispunjenje tog pr ava, čak ni zahtev na pravo
vlasništva ili neka druga pre stečena prava, osim ako postoji jasan i uverljiv dokaz da je osoblje
Centralne banke znalo, ili se smatra da je trebalo da zna, da u vreme kad je imovina došla u
vlasništvo Centralne banke ona nije bila vlasništvo dužnika o kojem je reč.

Zabranjene aktivnosti Centralne banke
1. Osim ako nije drugačije propisano ovim zakonom, Centralna banka neće:
a. davati nikakav kredit pod bilo kakvim okolnostima;
b. držati depozit izražen ili plativ u valuti Bosne i Hercegovi n e i l i r e z i d e n t a B o s n e i
Hercegovine, niti davati novčane ili finansijske poklone;
c. baviti se trgovinom, kupovinom deonica bilo koje korporacije ili kompanije, uključujući
deonice bilo koje finansijske in stitucije, niti imati bilo koji interes vlasništva u finansijskom,
trgovačkom, poljoprivrednom, industrijskom, ili drugom preduzeću;

d. sticati kupovinom, iznajmljivanjem ili na neki drugi način p rava na nepokretnu imovinu,
osim ako ne smatra da je to potrebno i neophodno radi obezbeđivanja prostorija za svoju vlastitu
administraciju i poslovanje ili za smeštaj svojih službenika, o dnosno za slične potrebe koje se
odnose na obavljanje njenih funkcija u skladu sa odredbama ovog zakona.
2. Uzimajući u obzir sve propise ovog zakona, Centralna banka može:
a. uz odobrenje Predsedništva Bosne i Hercegovine da ima deonice u vlasništvu ili na neki drugi
način učestvuje u bilo kojoj organizaciji koja je uključena u a ktivnosti koje su potrebne za
valjano izvršenje funkcija i odgovornosti same Centralne banke;
b. da u toku podmirenja dugova stiče kamate ili prava prema gor e navedenom stavu 1. pod
uslovom da se tako stečene kamate i prava prodaju kod prve povoljne prilike;
c. da uspostavi penzione fondove za službenike ili slične aranžmane za dobrobit ili zaštitu svojih
službenika i osoba koje od njih zavise ili koje oni navedu, da uplaćuje doprinose za troškove
vezane za te aranžmane prema uslovima koje će ona odrediti.

Prikupljanje statističkih podataka
1. Centralna banka direktno ili preko svojih glavnih jedinica p rikuplja statističke podatke od
nadležnih institucija Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske,
o ekonomskim i finansijskim pitanjima, pod uslovom da relevantn i nadležni organi takve
podatke ne smatraju poverljivim U tu svrhu, ona treba da sarađu je s nadležnim institucijama
drugih država i sa međunarodnim organizacijama.
2. Centralna banka doprinosi uskl a đ i v a n j u p r a v i l a i p r a k s e z a prikupljanje, kompilaciju i
distribuciju statističkih podataka u sklopu svoje nadležnosti.
3. Upravni savet Centralne banke propisuje koji su statistički podaci potrebni, na kojem se
obrascu dostavljaju Centralnoj ba nci, koje lica dostavljaju te podatke Centralnoj banci, kao i
režim poverljivosti koji treba primeniti kod dostavljanja podataka Centralnoj banci.

Imunitet Centralne banke od oporezivanja
Centralna banka, njena aktiva, imovina i prihod, kao i njena poslovanja i transakcije, oslobođeni
su od svih poreza i carina.

Propisi Centralne banke
U izvršenju svojih dužnosti, Centralna banka samostalno donosi propise. Svi propisi, smernice
i upute izdane od Centralne banke koji se odnose na više ustano va objavljuju se u službenim
listovima Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske i stupaju
na snagu na dan objavljivanja ili kasnije ako je tako naznačeno propisima, smernicama i

uputama. Takvi propisi, smernice i upute imaju zakonsku snagu n a području cele Bosne i
Hercegovine. Centralna banka vodi javni registar tih propisa, smernica i uputa.

Standardi dobre administracije
1. Centralna banka koristi ovlaš tenja koja su joj propisana ovi m zakonom, pravedno i
ujednačeno i u skladu sa zdravom administrativnom praksom. Ona se treba uzdržavati da ta
svoja ovlaštenja koristi u svrhu za koju to ovlaštenje nije dat o ili da se njime koristi više nego
što je potrebno za postizanje ciljeva za koje je ovlaštenje dato.
2. Odluke Centralne banke prema ovom zakonu su nepristrasne i m otivisane su samo
objektivnim i racionalnim razlozima; one se sprovode pravedno i s merom.

Prelazni aranžmani
1. Nakon četrdeset pet dana po stupanju ovog zakona na snagu, N arodna banka Bosne i
Hercegovine i Narodna banka Republike Srpske prestaju da rade kao centralne banke. Naročito,
one prestaju da prihvataju monetarne obaveze ili da se na drugi način uključuju u monetarne
operacije. Ostale institucije koje se u tom trenutku budu bavile monetarnim operacijama ili koje
su na bilo koji drugi način uključene u takve operacije prestaju obavljati iste.
2. Upravni savet Centralne banke ima punu odgovornost i ovlaštenja za sprovedbu prelaznih
aranžmana kako je to definisano ovim zakonom. Naročito, u perio du od četrdeset pet dana po
stupanju ovog zakona na snagu, Upravni savet treba da preduzme sledeće aktivnosti da:
a. monetarna pasiva Narodne banke Bosne i Hercegovine se prebac uje na poverilački račun
Centralne banke zajedno sa i samo do nivoa dostupne, likvidne, konvertibilne strane aktive koju
drži Narodna banka Bosne i Hercegovine. Tako prebačena pasiva uključuje i može se ograničiti
na preostale banknote bosanskohercegovačkih dinara i depozita o baveznih rezervi
komercijalnih banaka. Strana aktiva stečena na takav način može biti prebačena na obične
račune Centralne banke kad god Centralna banka izvrši konverzij u odgovarajuće pasive u
Konvertibilne marke do iznosa tako konvertirane pasive, u skladu sa pravilima i propisima koje
je doneo Upravni savet Centralne banke u tu svrhu.
Svaka čista aktiva koja je preostala na poverilačkom računu nakon konverzije cele takve pasive
se koristi za likvidaciju ostale pasive Narodne banke Bosne i Hercegovine.
b. centralni ured Centralne banke i njene glavne jedinice počnu sa radom i
c. za Centralnu banku uspostavi novi sveobuhvatni sistem računo vodstva, u skladu sa članom
61. ovog zakona. Svakog meseca se za internu upotrebu priprema opšti saldo svih računa i
privremeni bilans stanja.

Poverilački računi

Centralna banka je ovlaštena da otvara i vodi u svojim knjigama račune čija je aktiva i pasiva
odvojena od ostale aktive i pasive Centralne banke tako da se aktiva sa svakog od takvih računa
može koristiti samo da zadovolji pas ivu tog računa i nikakva dr uga aktiva Centralne banke se
neće koristiti da bi zadovoljila iznos pasive tog određenog računa.

Definicije
Termini upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:
a. "kredit" je svaka direktna ili indirektna obaveza da se isplati suma novca u zamenu za pravo
otplate isplaćene a nevraćene sume, kao i plaćanje kamata i drugih troškova na taj iznos, svako
produženje dospeća duga, svaka izdana garancija za plaćanje duga i svako sticanje prava
plaćanja iznosa novca, te svaki depozit kod rezidentne banke il i finansijske institucije; termin
"kredit" neće obuhvatiti depozite i povlačenja iz bankovnih depozita koje drže rezidentne banke
radi obaveznih rezervi, kao i vlade Bosne i Hercegovine, Federa cije Bosne i Hercegovine, ili
Republike Srpske u onoj meri u kojoj Centralna banka deluje kao bankar ili fiskalni agent. To
uključuje kupovine, na sekundarnom tržištu, vrednosnih dugovnih papira koji su izdani od
rezidentnih ili nerezidentnih lica koji su direktno ili indirektno u vlasništvu rezidenata;
b. "vrednosni papir" je svaki prenosivi instrument zaduživanja i svaki drugi instrument koji je
jednak navedenom instrumentu zaduženja, bilo da je overen ili uknjižen;
c. "javna agencija" znači bilo koju agenciju ili instituciju Bo sne i Hercegovine, Federacije
Bosne i Hercegovine ili Republike Srpske; Vladin nivo - Bosne i Hercegovine i Entiteta - kojem
takve agencije pripadaju je posebno definisan u svakoj referenci ovog zakona;
d. "rezident" je svako fizičko lice koje je registrovano kao rezident Bosne i Hercegovine i svako
pravno lice koje ima biro u Bosni i Hercegovini;
e. "valuta Bosne i Hercegovine" znači Konvertibilna marka;
f. "međunarodni računovodstveni standardi" označavaju najsavrem enije međunarodne
računovodstvene standarde koje izdaje Međunarodni odbor za računovodstvene standarde;
g. "banka" označava svako pravno lice koje učestvuje u poslovima primanja novčanih depozita
i drugih isplativih sredstava na osnovu bankarske dozvole koju izdaje nadležno telo odgovorno
za licenciranje i superviziju banaka.
h."currency board", u smislu ovog zakona znači, operativno pravilo za izdavanje domaće valute,
prema kojem se domaća valuta izdaje samo uz kupovinu konvertibilne devizne valute sa punim
pokrićem u neto starnoj aktivi. To znači da Centralna banka ne može davati kredit;
i. "glavna jedinica" i "filijal a" se koriste u ovom zakonu kao standardni termini, čime se ne
sprečava usvajanje drugačijeg zvaničnog naziva za organizacione jedinice Centralne banke.
Glavna jedinica u Republici Srpskoj će se zvati:
Glavna banka Republike Srpske

Centralne banke BiH
Sva slova u ovom nazivu biće iste veličine i formata.

Ukidanje prethodnih zakonskih odredbi
Odredbama ovog zakona ukidaju se odredbe drugih zakona i propis a koji se odnose na ovu
materiju u Bosni i Hercegovini, Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj.

Pravna pitanja nastala zbog uvođenja eura
1. Gdje se u bilo kojem pravnom dokumentu (u daljem tekstu: pravni akt), važećem na dan 31.
decembra 2001. godine poziva na jedinicu nacionalne valute koju zamjenjuje euro, ovakvo
pozivanje će se smatrati kao pozivanje na odnosnu euro jedinicu, u skladu sa zvaničnim kursom
za konverziju i u skladu sa pravilima zaokruživanja, uspostavljenim od Vijeća Evropske unije.
2. Pravna pitanja koja proizilaze iz zamjene nacionalnih valuta eurom, koja se spominju u
pravnom aktu, uključujući i pravna pitanja koja podrazumijevaju varijabilnu kamatnu stopu ili
indeks na koji se poziva u pravnom aktu, biće riješeni primjeno m zakona zemlje čija se valuta
na taj način mijenja.
3. Zamjena nacionalne valute eurom neće imati efekat poništavanja ili oslobađanja obaveze po
bilo kojem pravnom aktu, niti će omogućiti bilo kojoj strani da jednostrano mijenja ili raskine
takav ugovor.
4. Za potrebe ovog člana, pravni akt znači bilo koju zakonodavnu ili statutarnu odredbu,
administrativni akt, sudsku odluku, ugovor, jednostrani pravni akt, instrumente plaćanja osim
novčanica i kovanica i bilo koji drugi instrument sa zakonskom snagom

Stupanje na snagu
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po njegovom usvajanju od s trane Parlamentarne
skupštine Bosne i Hercegovine.

Samostalni član Zakona o izmjenama i dopunama
Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine
("Sl. glasnik BiH", br. 29/2002)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Samostalni član Zakona o dodatnim izmjenama i dopunama
Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine
("Sl. glasnik BiH", br. 8/2003)

Ovaj zakon stupa na snagu odmah i objavljuje se odmah u "Službenom glasniku BiH".

Samostalni član Zakona o izmjenama i dopunama
Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine
("Sl. glasnik BiH", br. 13/2003 i 14/2003 - ispr.)

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH",
a objaviće se u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta.

Samostalani članovi Zakona o izmjenama i dopunama
Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine
("Sl. glasnik BiH", br. 9/2005)

Raspodjela čistog profita Centralne banke u skladu s članom 5. ovog zakona (član 17. Zakona)
izvršiće se prema ostvarenim rezultatima poslovanja za finansijsku 2004. godinu najkasnije do
28. februara 2005. godine.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH",
a objaviće se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.
Samostalni član Zakona o izmjenama
Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine
("Sl. glasnik BiH", br. 76/2006)

Ovaj Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH",
a biće objavljen i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.